Demokratski predsednički kandidat Barak Obama je obećao da će, ukoliko bude izabran za predsednika, usredsrediti pažnju na diplomatiju i popravljanje odnosa poremećenih ratom u Iraku i drugim nepopularnim potezima administracije predsednika Džordža Buša.
Kritičari administracije predsednika Buša tvrde da je rat u Iraku, politika koja se odnosi na tretman neprijateljskih boraca i skandal u zatvoru Abu Graib u Iraku, doveli do toga da su Sjedinjene Države izolovanije u svetu nego ikada ranije.
Pi Džej Kroli, spoljnopolitički savetnik Baraka Obame i bivši član Saveta za nacionalnu bezbednost u administraciji Bila Klintona, kaže da će Obama, ako osvoji Belu kuću, slediti politiku diplomatskog angažmana i nastojati da obnovi ugled Amerike u svetu.
«Obama bi kao predsednik bio posvećen američkom diplomatskom angažmanu. Bitno je da zemlja ima saveznike, ne samo formalno, nego zato što se time obezbeđuje legitimnost i efikasnost akcije, što je veoma bitno u slučaju izbijanja krize.»
Bivši predsednik Džimi Karter smatra da su Sjedinjene Države izgubile moralno vođstvo pod adminstracijom predsednika Buša. Međutim, kako je rekao za Glas Amerike, Obama bi kao predsednik mogao brzo da obnovi ugled zemlje.
«U svom pristupnom govoru mogao bi da kaže: 'Dok sam ja predsednik mi nikada više nećemo mučiti zatvorenike; dok sam ja predsednik nikada nećemo ići u rat sem kad je u pitanju direktna bezbednost naše zemlje; dok sam ja predsednik Sjedinjene Države će biti prve u promovisanju ljudskih prava širom sveta'. Kako vidite, on bi u deset minuta mogao da predoči svetu i Americi kakve bi promene mogao da sprovede.»
Republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn ima suprotno stanovište o diplomatskom angažmanu od Obame, naročito u vezi sa Iranom, kaže Pi Džej Kroli.
«Potencijalni predsednici Obama i Džon Mekejn se oštro
razilaze u pogledu Irana. Američko-iranski odnosi su zamrznuti već 30
godina. Tvrdolinijaši na obe strane
dominiraju ovim pitanjem, tako da je veoma teško bilo kakvo približavanje
Sjedinjenih Država i Irana, koje bi dovelo do ozbiljnog dijaloga i rešenja
pitanja sa kojim smo suočeni.»
Međutim, republikanski kongresmen iz Virdžinije, Erik
Kantor, tvrdi da su Obama i demokratski potpredsednički kandidat Džo Bajden u
pogledu tog pitanja na pogrešnoj strani.
«U pogledu najvažnijeg pitanja nacionalne bezbenosti sa kojim je zemlja suočena, odnosno Irana, Džo Bajden greši. On se neprekidno zalaže za diplomatski angažman sa režimom koji je pokrovitelj terorizma i ne bi trebalo da idemo u tom pravcu. Kada uzmete u obzir da Iran utiče na promenu ravnoteže i da predstavlja opasnost za našu nacionalnu bezbednost, da je partner Hezbole i Hamasa i preti našem svezniku Izraelu, suočeni smo sa ozbiljnim problemom.»
Mekejn se takođe protivio odluci Bušove administracije da upotrebi diplomatska sredstva u sporu sa Severnom Korejom, što je po rečima zvaničnika administracije dovelo da pristanka Pjnogjanga da demontira svoje nuklearne instalacije. Konzervativni republikanci prigovaraju da je to rezultat velikih ustupaka predsednika Buša Pjongjangu. Barak Obama je pozdravio odluku administracije da upotrebi diplomatska sredstva u vezi sa Severnom Korejom. Irak je još jedno ključno pitanje u kojem se Obama i Mekejn ne slažu.
Obama je obećao da će povući američke ofanzivne snage iz Iraka u roku od 16 meseci posle polaganja predsedničke zakletve. Mekejn je izjavio da američke snage treba da ostanu u Iraku dok se ne izvojuje pobeda, bez određivanja rokova. Mnogi analitičari dodaju da će novog predsednika čekati još nekoliko važnih spoljnopolitičkih pitanja, među kojima su Kina, Pakistan i opasnost od terorističke organizacije Al Kaide.