Linkovi

Moskva: Rusija priznala nezavisnost secesionističkih gruzijskih republika


Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je dekrete kojima se gruzijske separatističke oblasti Abhazija i Južna Osetija zvanično priznaju za nezavisne države. Međutim, kako iz Moskve javlja dopisnik "Glasa Amerike" Piter Fedinski, analitičari kažu da bi taj potez mogao da izazove separatizam u samoj Rusiji.

Predsednik Medvedev objavio je da Rusija priznaje nezavisnost Abhazije i Južne Osetije u petominutnom televizijskom obraćanju naciji i tom prilikom optužio Gruziju da je pokušala da izvede blickrig, s ciljem da eliminiše stanovništvo iz secesionističkih republika.

Ruski šef države rekao je da je potpisao dekrete koji se tiču priznavanja Južne Osetije i Abhazije od strane Ruske Federacije i dodao da Rusija poziva ostale zemlje da slede njen primer. Medvedev je istakao da odluka nije bila laka, ali da je jedina koja nudi mogućnost da se spasu ljudski životi.

On je rekao da je priznavanje zasnovano na težnji naroda Osetije i Abhazije ka nezavisnosti, ali i na Povelji Ujedinjenih nacija, deklaraciji o međunarodnom pravu iz 1970. i Helsinškom sporazumu.

Nezavsini ruski politički analitičar Aleksandar Konovalov kaže za "Glas Amerike" da ova odluka slabi Helsinški sporazum, dokument koji je štitio nepovredivost granica posleratne Evrope otkad je 1975. godine potpisan. Konovalov kaže da će ovaj potez naneti štetu i samoj Rusiji, jer Moskva više neće moći da se protivi priznanju Kosova, od strane SAD i zapadnih zemalja.

Analitičar kaže da - što je još važnije za Rusiju - priznanje Abhazije i Južne Osetije predstavlja tempiranu bombu u regionu Kavkaza, jer ukoliko Moskva priznaje pravo građana Osetije i Abhazije da se ocepe od Gruzije, zbog čega stanovnici Ingušetije i Čečenije ne mogu da se odvoje od Rusije? On kaže da ne zna kako i kada će ta bomba eksplodirati, ali je siguran da hoće.

Čečeni su poslednjih godina sa Rusijom vodili dva vrlo krvava rata za nezavisnost, koja su okončana tek kada se jedan od zaraćenih čečenskih klanova okrenuo protiv drugih Čečena, i stao na stranu Rusa, koji su onda pripadnike tog klana postavili na vlast u nemirnom regionu. Čečeni se inače bore protiv ruske vladavine još od 19. veka i ta oblast se i dalje smatra okruženjem u kome se favorizuje nezvisnost.

Predsednik Evropskog integracijskog foruma u Tbilisiju, Soso Ciskarišvili, kaže za "Glas Amerike" da će odluka predsednika Medvedeva, po svemu sudeći pojačati svest o etničkoj pripadnosti i podstaći separatizam širom Rusije. On ističe da odluka predsednika Medvedeva da prizna Abhaziju i Južnu Osetiju pokazuje da je on lider koji ne vidi daleko, koji je odabran, a ne izabran, i kome se ne može verovati da ispuni ruske međunarodne obaveze. Ciskarišvili takođe kritikuje gruzijsko vođstvo, ističući da rizikuje da izgubi političku podršku na domaćoj sceni.

Ciskarišvili kaže da nije ubeđen da postoji dovoljno poverenje naroda Gruzije u sposobnosti sadašnjih vlasti da kontrolišu situaciju na duge staze, ili da će moći da ostanu neko ko zaista predstavlja nešto na gruzijskoj političkoj sceni.

Ciskarišvili zaključuje da ukoliko bilo koji gruzijski lider i dalje gaji ideje o nastavku borbe za Južnu Osetiju, to će značiti gubitak bukvalno bilo kakve mogućnosti da se očuva teritorijalni integritet zemlje.

XS
SM
MD
LG