Strah od globalnog zagrevanja je u poslednjih 10 godina bio glavna inspiracija Evropljanima u potrazi za čistijim načinima prevoza. Visoke cene benzina danas teraju vozače da dobro razmisle o tome kako će ići do posla, te se često odlučuju za javni prevoz ili bicikl. Dosta gradova u Evropi je već prilagodilo svoje ulice za bicikliste, međutim zagovornici te ideje poručuju da funkcioneri u nekim gradovima treba više da se posvete ovom problemu.
Na neravnim ulicama Brisela lako je uništiti bicikl. Ipak, ova radionica nudi više od popravke i polovnih bicikla. U toj radionici pod nazivom Sajklo, oni bez perspektive, posla i škole se obučavaju da rastave i sastave bicikl. Trening, koji traje 3 godine, je odskočna daska za kvalifikovane mehaničare da se zaposle u industriji koja se sve više razvija. Gerben Van den Abil, koordinator programa kaže da znati kako raditi na biciklu zahteva dosta veštine.
«To je mehanika. Bicikl je manji ali je kompleksan baš kao i automobil, drugim rečima ima isto toliko malih delova koji funcionišu kao celina», priča Abil.
Brisel, prema rečima gradskih vlasti, ima visoku stopu nezaposlenosti koja u nekim oblastima dostiže čak 25 odsto. Van den Abil smatra da bi projekti kao ovaj, sponzorisani od strane vlade, podigli društveni standard nudeći više poslova u industriji čistog prevoza. U manje imućnim krajevima naseljenim pretežno doseljenicima koji bicikl vide kao transport za siromašne, to prevozno sredstvo polako postaje sve popularnije.
«To je bila mentalna barijera jer su mladi migranti sanjali o tome da imaju motocikle ili automobile. Sada ih sve više koristi bicikl», primećuje Abil.
Zvaničnici navode i da se bicikl vratio u grad na velika vrata i da je njihov cilj da ga do 2013. godine 10 odsto građana koristi za prevoz do posla. Broj biciklista je usled ove kampanje u poslednje dve godine skočio sa 1 na 4 procenta. Čak 17 odsto zaposlenih u institucijama Evropske unije koristi bicikl svaki dan. Ministar za saobraćaj u Briselu Paskal Smets kaže da je to ipak kulturološka stvar.
«Većina onih koji koriste bicikl su mladi urbani profesionalci, visoko obrazovani i mahom belci», priča on.
Gradske vlasti Brisela takođe planiraju da do iduće godine uvedu dodatnih 5 hiljada bicikla za iznajmljivanje, a entuzijasti se nadaju da će nove biciklističke staze i saobraćajni znaci olakšati vožnju po gradu. Neki, kao npr. Bernar Dehaj iz organizacije koja se zalaže za bolje biciklističke uslove u Briselu, gledaju pozitivno na rastuće cene goriva i sve veću zabrinutost za prirodnu sredinu.
«U Evropi smo imali prilike da razumemo taj fenomen i da shvatimo da je krajnje vreme da nešto preduzmemo pre nego što bude suviše kasno. To je dakle jedan od razloga što je sve više evropskih zemalja zauzelo agresivniji stav u promociji prevoza bicklom», smatra Dehaj.
Biciklisti takođe misle da bi više bicikala na putevima samo poboljšalo kvalitet života u prenaseljenim evropskim gradovima.
