Nova medicinska otkrića pomažu da se ublaže bolni simptomi lečenja. Ipak, stručnjaci kažu da će 80 odsto zavisnika da se vrati drogi posle prvog očišćenja. U drugom nastavku serije o heroinu u Sjedinjenim Državama, govorimo o ženi koja je uspela. 27-ogodišnja Kejsi Melvil prvi put uživa u radostima materinstva.

"Kada bi dan imao još osam sati, svašta bih mogla da uradim", kaže ona.

Kejsi je lečena narkomanka. Heroin je prvi put probala kada je imala 14 godina. Pošto je sa devetnaest godina stigla do dna, lečila se i ne koristi drogu već osam godina.

"Mogla bih i danas da se drogiram. A da li ću danas da uzmem drogu? Neću. Ako danas nastavim da radim isto što i juče, kakve su šanse da ostanem čista? Nikada ne znaš kada će opsesija i prinuda da se vrate", kaže Kejsi.

Ona je odrasla u ruralnoj sredini nedaleko od Baltimora. Majka je bila alkoholičarka i odnos s njom je uvek bio problematičan. Oca nikada nije ni bilo kod kuće. Odgajili su je baba i deda.

"Neću da kažem da mi je porodična situacija bila loša, jer sam bila zbrinuta kod babe i dede. Oni su mi usadili moralne vrednosti. Pružali su mi sve što mi treba", kaže Kejsi.

Godine uzimanja heroina su izazvale probleme u školi i na poslu. Znala je da vozi do Baltimora po 45 minuta – samo da bi kupila heroin. Kada je heroin dostigao cenu koju nije mogla da plati, počela je da razmenjuje heroin – za seks.

"Došla sam do toga da sam to morala da radim, jer nisam imala dovoljno novca - niti sam mogla da ga ukradem, niti zaradim", kaže Kejsi.

Ona je danas medicinska sestra i radi u službi za zavisnike od droge.

Priseća se jedne Nove godine koja joj je promenila život. Majka ju je zamolila da je odveze na sastanak Anonimnih alkoholičara - grupe za podržavanje lečenih alkoholičara.

Grupa ima program od 12 tačaka u kojem učestvuju alkoholičari koji na sastancima pričaju svoje sudbine.

Prva od tih dvanaest tačaka je priznanje da ste zavisni i da vam je potrebna pomoć da to prevazidjete. Zavisnici rade sa mentorima koji im pomažu da prebrode krizu i teške trenutke. Program je originalno zamišljen za alkoholičare, ali je u međuvremenu proširen i na druge vrste zavisnosti.

"Jednostavno se u meni nešto probudilo na tom sastanku na koji sam odvela majku, tako da sam ostala do kraja, a onda mi je bilo jasno da je i meni potrebna pomoć", objašnjava ona.

Kejsi je rekla majci da koristi heroin, a majka je to ispričala prijateljici koja je savetnik za zavisnike, Keti Bejker, koja se onda suočila sa Kejsi.

"Otišle smo u kupatilo i rekla sam joj da mi da ono što ima, misleći na heroin. Dala mi je nekoliko doza i bacile smo ih u klozetsku šolju, mada sam znala da to nije kraj. Nastavila sam da insistiram i na kraju mi je dala sve što je imala pa sam joj rekla, to ti je to, sada moraš na lečenje", priseća se Keti Bejker.

Dva dana kasnije, Kejsi je počela tridesetodnevno bolničko lečenje posle kojeg više nikada nije uzimala ni drogu ni alkohol.

"Statistički posmatrano, većina ljudi se posle prvog tretmana ne oslobodi zavisnosti. Šta je u njenom slučaju odlučilo da se oslobodi tako rano, verovatno je zavisilo od božje volje", kaže Keti Bejker.

Kejsi kaže da je imala krize - među kojima je i nedavni razvod, ali naglašava da se ipak držala programa.

"Izlečenje od droge mi je dalo sve što danas imam. To nisu samo materijalne stvari, jer mi one nisu toliko važne koliko sve drugo. Pre svega unutrašnji mir i duhovnost i ukupno smirenje", zaključuje Kejsi Melvil.