Linkovi

Analitičari upozoravaju da bi Ukrajina mogla da bude sledeća meta Rusije


Bivše sovjetske republike Gruzija i Ukrajina su saveznice u nastojanjima da uspostave vladavinu demokratije, učlane se u NATO i svrstaju se uz zapadne zemlje - što izaziva nezadovoljstvo Rusije. Tokom konflikta u Gruziji, ukrajinski predsednik Viktor Juščenko zabranio je brodovima ruske Crnomorske flote, koji su učestvovali u operacijama kraj gruzijske obale, da se vrate u matičnu luku na Krimskom poluostrvu bez zvaničnog odobrenja Kijeva.

Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko i njegov gruzijski kolega, Mihail Sakašvili, došli su na vlast posle masovnih prodemokratskih protesta. Moskva nije skrivala nezadovoljstvo takvim razvojem događaja. Prošlog utorka, Juščenko je doputovao u Tbilisi, zajedno sa predsednicima Poljske, Letonije, Litvanije i Estonije, kako bi pokazali solidarnost sa Gruzijom. Ukrajinski vojni analitičar. Oleksij Melnjuk, iz kijevskog instituta centar Razumkov, izjavio je za Glas Amerike da se poljski, ukrajinski i baltički lideri ne slažu sa svim akcijama koje je u tekućem konfliktu preduzelo gruzijsko rukovodstvo, ali ističe da su stavili na kocku sopstvenu bezbednost da bi poslali jasan signal Moskvi.

Melnjuk kaže da bi Moskva to prikazivanje solidarnosti sa Tbilisijem trebalo da protumači kao ozbiljnu poruku da njeno nastojanje da uspostavi kontrolu nad bivšim sovjetskim republikama izaziva potpuno suprotan efekat. Rusija je, kaže on, okružena državama koje u najmanju ruku nisu prijateljski raspoložene prema njoj. Ruske vojne akcije u Gruziji, kaže Melnjuk, mogle bi da dovedu do toga da većina Ukrajinaca, koji se sada protive učlanjenju u NATO, sada preispita svoja gledišta.

Predsedavajući Foruma za evropske integracije, u Tbilisiju, Soso Siskarišvili, slaže se sa Melnjukom ali dodaje da je Ukrajina odmakla dalje od Gruzije u ispunjenju demokratskih standarda za učlanjenje u NATO.

Siskarišvili kaže da su se nedavni parlamentarni izbori u Ukrajini razlikovali od predsedničkih i parlamentarnih izbora u Gruziji kao nebo od zemlje - i po demokratiji i po transparentnosti. Ali ruski vojni analitičar, Pavel Felgenhauer, upozorava da bi Ukrajina mogla da bude sledeća ruska meta, u okviru onoga što on naziva grandioznim planom Kremlja za delimično obnavljanje moći Rusije.

"U ovom trenutku, Rusija bi želela da pripoji sebi barem polovinu Ukrajine. Vladimir Putin je prilično otvoreno govorio o tome na aprilskom samitu NATO-a, u Bukureštu. Ukrajina će se raspasti na pola, a mi želimo istočnu polovinu, uključujući naravno, prvo i pre svega, Krim."

Felgenhauer kaže da to što je većina Ukrajinaca 1991. godine glasala za nezavisnost ne znači ništa vlastodršcima u Kremlju koji, kako kaže, ne poštuju volju ni sopstvenog naroda. Ali on dodaje da je Rusija sada angažovana u Gruziji i da neće odmah preduzimati vojne akcije protiv Ukrajine. Ipak, ruska Crnomorska flota će se verovatno vratiti u luku Sevastopolj, na Krimu, ne obazirući se na naredbu ukrajinskog predsednika da prvo mora da zatraži dozvolu Ukrajine.

"Ako Rusija otvoreno bude ugrozila suverenitet Ukrajine, mislim da će se Ukrajina okrenuti Zapadu i reći "ugrožavaju nam suverenitet svojom flotom." To će se dogoditi bez ikakve upotrebe oružja ili bilo kakvog poteza učinjenog u gnevu. U ovom trenutku Ukrajina po svemu sudeći nastoji da to ugrožavanje njenog suvereniteta postane očigledno za druge sile."

Felgenhauer napominje da Moskva vidi svet kao Vladimir Putin - da Rusija i Sjedinjene Države imaju svaka svoju sferu uticaja. On primećuje da je Rusija povukla svoje baze sa Kube i iz Vijetnama i da očekuje od Vašingtona da se ne meša u ono što ona smatra svojom sferom uticaja. Po njegovom mišljenju, Moskva se osetila izdanom kada je Vašington počeo da podržava plišane revolucije među ruskim susedima. Ali, kako kaže ukrajinski analitičar Soso Siskarišvili, prošlonedeljna poseta predsednika pet zemalja na obodu Rusije Tbilisiju, pokazuje da oni jednostavno ne veruju Kremlju.

XS
SM
MD
LG