Linkovi

Analitičari o ulozi nacionalizma u nedavnom nasilju u kavkaskoj regiji


Konflikt u Gruziji pobudio je brojne suparničke teritorijalne, ekonomske, političke i kulturne pretenzije Gruzina, Oseta i Rusa. U podtekstu tih pretenzija je etnički identitet, koji je uobličen jezikom, istorijom kulturom i srodnošću. U ekstremnim slučajevima, etnička pripadnost se pretvara u nacionalizam koji interese jedne etničke zajednice postavlja iznad drugih. Dopisnik Glasa Amerike iz Moskve, Piter Fedinski, analizira ulogu nacionalizma u nedavnom nasilju u kavkaskoj regiji.

Kompleksne migracije i demografske promene, kroz vekove, ostavili su Osete i Gruzine na kolizionom kursu, što je rezultiralo tenzijama i sukobima – među kojima je i sukob u regionu Kavkaza.

Oseti i Gruzini govore različitim jezikom. Čak nemaju ni isti naziv za teritoriju koju i jedni i drugi žele da kontrolišu. Ono što Oseti zovu Južnom Osetijom, gruzijske vlasti nazivaju regijom Chinvali.

Aleksander Rondeli, predsednik gruzijske Fondacije za strateške i međunarodne studije u Tbilisiju, primećuje da je jezičko pitanje, u mnogim krajevima sveta, ponekad opasna snaga motivacije.

"To vrlo jako osećanje; vrlo jako osećanje jer motiviše ljude. Rekao bih da je to prirodan faktor mobilizacije, nešto što ljude drži zajedno i nešto zbog čega su ljudi zaista spremni da umru."

U Gruziji se zbog toga ubijaju. Iako je teško potvrditi broj žrtava, obe strane se međusobno optužuju za etničko čišćenje. Hjuman Rajst Voč izveštava o napadima Oseta na gruzinska sela. Rusija optužuje Gruziju za genocid nad Osetima, maloj etničkoj zajednici koja živi na granici dve zemlje.

Hasan Džucev, profesor sociologije na severnoosetijskom Institutu za humanitarna i sociološka istraživanja u Vladikavkazu, kaže za Glas Amerike da Oseti žele da se ujedine. Džucev kaže da je to stari san i da su sve do 1922. Oseti živeli zajedno, na jednoj teritoriji. U vreme Staljina, oni su veštački podeljeni tako što je jug Osetije dat Gruziji, a sever Rusiji.

Aleksander Rondeli kaže da su Severna i Južna Osetija dve od brojnih autonomija stvornih na granicama bivših sovjetskih republika, sa namerom da se izazovu etničke tenzije i upravlja taktikom "zavadi pa vladaj". Danas, ruske trupe tvrde da čuvaju mir u Južnoj Osetiji. Gruzijci te snage nazivaju okupacionim i strahuju da Kremlj namerava da uništi njihovu krhku demokratiju.

U Moskvi, nezavisni ruski analitičar, Aleksandar Konovalov, kaže da su krupni indutsrijski projekti u vreme komunizma promenili etničku kompoziciju sovjetskih republika, jer je veliki broj onih koji su govorili ruski upućen na poslove konstrukcije. Primera radi, nuklearne elektrane u Litvaniji ili pogona za preradu pamuka u centralnoj Aziji. Konovalov kaže da je tako tempirana etnička bomba, koja je eksplodirala nakon raspada SSSR-a, kada su brojne zajednice pokušale da povrate svoj jezički i kulturni identitet. Konovalov kaže da mnogi Rusi, poput njega, nisu imali potrebu da afirmišu svoj etnički identitet.

On kaže Rusa je u SSSR-u bilo mnogo, a velike etničke zajednice često ignorišu identitet manjih i nisu za njih zabrinute. Nije bilo potrebe za afirmacijom Rusa, kaže Konovalov, jer "Rusi su Rusi".

Ipak, manje zajednice su osjetljive na mogućnost potpune kontrole ili istrebljenja. Populacija Oseta broji oko 500.000, od čega 70.000 njih živi u Gruziji. Profesor Hasan Džucev kaže da se stanovništvo Južne Osetije boji da će biti istrebljeno, što službeni Tbilisi karakteriše kao nonsens.

Aleksandar Konovalov ističe da su u gruzijskom konfliktu dva suprotstavljena fundamentalna principa međunarodnih odnosa, koji predstavljaju pretnju globalnoj bezbednosti.

Prvi princip je, kaže Konovalov, nepovredivost međunarodnih granica ustanovljena poveljom UN i završnim dokumentom iz Helinkija od 1975. Tu je i princip samoopredeljenja, iskazan u "14 tačaka" američkog predsednik Vudroa Vilsona iz 1918. Konovalov kaže – bez izuzetka—jedna ili druga strana u svakom od etničkih konflikata, poziva se na jedan od ta dva principa.

Konovalov napominje da međunarodno pravo ne daje primat nijednom od dva principa. Stoga, potreba etničke zajednice da na svojoj teritoriji omeđenoj jezikom i kulturom ubira ekonomske koristi, često je u koliziji sa potrebom druge grupe koja želi istiu teritoriju radi zaštite vitalnih intersa.

Analitičari jednoglasno ističu primere Švajcarske i Kanade kao funkcionalnih multietničkih država. Kavkaz je, međutim, regija u kojoj su etnički animoziteti razultirali krvoprolićem. Poslednjih godina, Čečeni su se borili sa Rusima, Ingušeti sa Osetima, Jermeni sa Azerima, a Abhazi sa Gruzinima. Rat Oseta i Gruzina je etnički konflikt sa globalnim implikacijama na naftno tržište, demokratiju i politički uticaj u post-sovjetskom svetu.

XS
SM
MD
LG