Ruska vojna akcija za zauzimanje otcepljenih gruzijskih područja Južne Osetije i Abhazije ima važne međunarodne posledice. Mnogi u Evropi i Sjedinjenim Državama to smatraju agresijom na demokratsku zemlju. Predsednik Buš je juče ponovo izrazio podršku Gruziji i njenoj teritorijalnoj celovitosti i zatražio od Rusije da povuče svoje snage iz Gruzije. Američki predsednik je izrekao i sledeće upozorenje.

«Ruska akcija koja je u toku pokreće ozbiljna pitanja o ruskim namerama u Gruziji i regionu. Da bi počela da popravlja štetu koju je nanela svojim odnosima sa Sjedinjenim Državama, Evropom i drugim državama i počela da obnavlja svoje mesto u svetu, Rusija mora da održi svoju reč i prekine ovu krizu", rekao je predsednik.

Ruski motivi za preduzimanje vojne akcije se tumače na razne načine. Ekspert za Rusiju, Arijel Koen, iz Fondacije "Heritidž", kaže da Rusija reaguje na naklonost Zapada prema Gruziji i njenom demokratski izabranom predsedniku. Koen takođe kaže da je to pokušaj Rusije da proširi sferu svog uticaja.

"Rusija još razmišlja u relacijama 19. stoleća i hoće da iskoristi svoju vojnu silu za obnovu sfere uticaja. Rusi to vide kao staru sferu uticaja ruskog carstva ili kao teritoriju starog Sovjetskog Saveza – možda s izuzetkom Balkana i to je ono što bi oni hteli da prigrabe", kaže Koen.

Gruzija, Ukrajina i druge nezavisne države su nekada bile delovi bivšeg Sovjetskog Saveza. Moskva je u tim danima Hladnog rata takođe čvrsto kontrolisala istočnu Evropu – nametnuvši vojnom silom svoju volju Čehoslovačkoj, 1968. i Mađarskoj, '56, lomeći pokušaje oslobođenja.

Današnja Rusija, pod vođstvom moćnog bivšeg predsednika, a sada premijera Vladimira Putina, možda ide u sličnom smeru. Vojna akcija u Gruziji je signal za centralnu Evropu, kaže Rut Vedžvud, profesorka međunarodnog prava i diplomatije na Univerzitetu "Džons Hopkins".

"Njihova jasna namera da imaju uticaj, i to veći od ekonomskog - neku vrstu ekonomskog i političkog – u centralnoj Evropi, sada je, po meni, iskazana ovom kvazi pretnjom u stilu Mađarske '56. Znači ako se ne držite određenih, nepisanih pravila, dolazimo. Meni to deluje vrlo zlokobno», kaže ona.

Možda su takvi izgledi naveli lidere pet bivših država sovjetskog bloka da dođu na miting u Tbilisiju i pokažu solidarnost sa gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem. Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko je rekao da njihov dolazak pokazuje da Gruzija nije sama.

Vašington i njegovi saveznici u NATO-u imaju ograničene mogućnosti da izmene situaciju na licu mesta u Gruziji. Ali predsednik Buš i drugi američki zvaničnici su jasno rekli da je učestvovanje Moskve u Grupi 8 industrijalizovanih država i drugim međunarodnim forumima u opasnosti.

Ipak, Zapadu je i dalje potrebna saradnja Rusije u pitanjima kao što je obuzdavanje iranskih nuklearnih težnji, kaže Čarls Kapčan, član Nacionalnog saveta za bezbednost u administraciji predsednika Klintona, a sada član Saveta za odnose sa inostranstvom.

«Sjedinjenim Državama je potrebna Rusija za zaustavljanje iranskog nuklearnog programa, Sjedinjenim Državama je potrebna Rusija za izlaženje na kraj sa energetskim cenama i snabdevanjem, Rusija je potrebna u Avganistanu i bliskoistočnom mirovnom procesu. Zbog toga mi izgleda da će biti potrebno više dokaza da se Rusija vraća na svoj imperijalni put, pre nego što bude moguće zamrznuti toliko važan program u drugim delovima sveta», kaže Kapčan.

U svakom slučaju, predsednik Buš je saopštio da upućuje humanitarnu misiju da pomogne gruzijskom narodu. On je rekao da će dostavu medicinskog i humanitarnog materijala sprovoditi američka vojska energično i – bez zastoja.