Predstavnik Srbije u Svetskoj banci Biljana Hroneos-Krasavac osvrnula se u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem na zahtev Kosova za članstvo u MMF i Svetskoj banci, posledice toga po Beograd, i moguću ulogu Svetske banke u daljem ekonomskom razvoju Srbije.
Biljana Hroneos-Krasavac: Moramo ukazati da je situacija sa finansijskim medjunarodnim institucijama drugačija od onoga što se dešava u Ujedinjenim nacijama. Dok u UN-u jedna zemlja znači jedan glas, u MMF-u i Svetskoj banci se praktično glasa kapitalom, a znamo da je učešće onih zemalja koje su priznale Kosovo u kapitalu MMF-a i Svetske banke veoma veliko. Kosovo je zvaničan zahtev za pristup MMF-u i Svetskoj banci podnelo 10. jula ove godine. Tome je prethodila anketa koju je MMF sproveo vezano za izjašnjavanje zemalja članica MMF-a o tome da li prihvataju nezavisnost Kosova. Rezultat te ankete je bio da se oko 60 posto zemalja izjasnilo da priznaje nezavisnost Kosova i nakon toga jeMMF, kao nezavisna finansijska institucija, ozvaničio u javnosti da priznaje Kosovo kao suverenu državu. Ova odluka je takodje potvrdjena na bordu izvršnih direkora MMF-a. Guverner Radovan Jelašić je u pisanoj formi obrazložio stav naše vlade u kome se mi negativno postavljamo po ovom pitanju, ali, nažalost, zahvaljujući upravo jačini ovih zemalja koje učestvuju u kapitalu MMF-a, ova odluka je potvrdjna na bordu MMF-a. Postavlja se pitanje koji su sada dalji koraci. Naime, potrebno je da se utvrdi kvota Kosova u MMF-u, a kasnije da usledi i članstvo u Svetskoj banci. Za utvrdjivanje kvote u MMF-u potrebno je da se prosledi misija vezana za članstvo gde će se na osnovu realnih okolnosti doneti predlog o visini kvote za Kosovo. Nakon toga predlog se upućuje na razmatranje komitetu u okviru MMF-a, koji čini nekoliko izvršnih direktora borda MMF-a, medju kojima je i direktor one konstituence koja će zastupati interese Kosova u MMF-u, a zatim guverneri zemalja članica MMF-a glasaju o članstvu Kosova. Naravno, moram reći da je članstvom u Svetskoj banci uslovljeno članstvom u MMF-u, ali članstvo u MMF-u i Svetskoj banci nije uslovljeno članstvom u UN.
Glas Amerike: Članstvo Kosova u Svetskoj banci podrazumeva i preuzimanje obaveza i dugovanja koje Kosovo ima prema banci. Kako vidite razrešenje problema duga i koje su moguće posledice za Srbiju?
Biljana Hroneos-Krasavac: Onog trenutka kada Kosovo postane član banke njegova obaveza je da preuzme i svoja dugovanja. Medjutim, u ovom trenutku nosilac toga duga je zvanično Srbija i tu se upravo postavlja problem kako razrešiti dug izmedju Srbije i Kosova. U slučaju Crne Gore, kada se Crna Gora odvojila od Srbije, tada je morao da postoji zvaničan sporazum Crne Gore i Srbije o tome da se obe strane slažu o visini obaveza koje se prenose na Crnu Goru. Bojim se da u ovom trenutku neće biti moguć takav sporazum izmedju Srbije i Kosova, mada moramo da kažemo da je situacija što se tiče dela duga Srbije prema Svetskoj banci koji se odnosi na Kosovo sasvim čist. Reč je o tri konsolidaciona zajma, A-B-C, pri čemu se C u potpunosti odnosi na Kosovo. Dakle, Svetska banka je ta koja na osnovu leglanih okvira i iskustava nekih drugih zemalja, koje su imale sličnu situaciju kao i Srbija, i u dogovoru sa našom vladom treba da pronadje rešenje da se ni na koji način ne dotakne pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova, a da se skine fiskalno opterećenje sa naših gradjana.
Glas Amerike: S obzirom da je plan nove vlade veoma ambiciozan po pitanju razvoja ekonomije, koje su to po vašem mišljenju oblasti u kojima će uloga Svetske banka biti od ključnog značaja?
Biljana Hroneos-Krasavac: Plan je prilično ambiciozan. Ali moramo da priznamo da je to jedini način da se nastavi ubrzani put razvoja Srbije i da se u očekivanom periodu dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Naravno, da je tu uloga Svetske banke veoma velika, jer ona upravo nastoji da osnaži Srbiju i da joj pomogne u onim oblastima koje su od strateškog prioriteta za našu zemlju. To su sada trenutno projekti infrastrukture. Gospodin Dinkić je najavio u medijima da će uslediti zvanična poseta Svetskoj banci gde će on pregovarati o iznosu sredstava za potrebe izgradnje koridora 10. Ono što nama nedostaje je veliki iznos od milijardu i sedamsto miliona evra, od čega je država obezbedila oko 250 miliona evra. Medjutim, očekujemo da će nam Svetska banka izaći u susret sa prilično značajnim iznosom za ove potrebe. Moramo da vodimo računa o konkurenciji. Bugarska i Rumunija pripremaju koridor 4 tako da Srbija u što kraćem roku mora da završi sve deonice koridora 10.