U doba Hladnog rata, postojala su u osnovi tri ekonomska sistema: kapitalizam, socijalizam i spoj ta dva - mešovita ekonomija, popularna u takozvanom Trećem svetu. Danas, globalni standard je tržišna ekonomija i preduzetništvo koje se uči na fakultetima i školama širom sveta.

Mtuli Nkube je čovek sa misijom. On je na čelu Instituta za preduzetništvo na najprestižnijem univerzitetu u Johanesburgu. On podučava novu generaciju južnoafričkih preduzetnika.

«Učimo ih principima mogućeg ponašanja strastvene osobe, u nadi da podstaknemo individualce medju njima da ispolje preduzetnički potencijal. Pomažemo im da upoznaju sami sebe, da shvate ko su. Pitamo ih imaju li ideju o sopstvenoj misiji», kaže Nkube.

On smatra da u su Južnoj Africi neophodni preduzetnici koji bi krenuli stopama ljudi kao što je Ričard Maponja, koji je zaradio milione na nekretninama i maloprodaji. Fascinacija preduzetništvom je jaka i u drugim zemljama u razvoju. U Kini i Indiji, najperspektivniji menadžeri, hiljade njih, pohadjaju škole biznisa u kojima je preduzetništvo deo obaveznog programa.

Programi u zemljama u razvoju izgleda da su inspirisani američkim modelom. Na nekim američkim univerzitetima, od studenata biznisa se traži da pokrenu sopstveni posao pre nego što diplomiraju, kaže Ilejn Alen, koja predaje preduzetništvo na Babson koledžu u Bostonu.

«Pre nego što ih učimo bilo šta o računovodstvu i finansijama, dovedemo ih i kažemo im da sami započnu biznis. Damo im dve hiljade dolara i, na kraju drugog semestra, skoro svako od njih je napravio profit. Profit često iznosi 50 - 60 hiljada dolara, koje oni zatim poklone u dobrotvorne svrhe».

Na Univerzitetu države Merilend u blizini Vašingtona, od studenata se takodje zahteva da započnu posao. Melisa Kerijer, iz univerzitetske uprave, kaže da im internet to olakšava.

«Nije potrebno previše novca za pokretanje biznisa preko interneta. U većini slučajeva možete da napravite veb stranicu za manje od 10 hiljada dolara, napravite reklamu i započnete lep, mali posao», kaže ona.

Dalija Kalifa, ekonomistkinja iz Svetske banke, kaže da je mišljenje da vlada može da stvori poslove, zastarelo.

«Više od dvadeset, trideset godina, ispostavlja se da takav trend ne funkcioniše. Vlade ne mogu da stvore poslove. Vlade ne mogu da budu pokretači ekonomskog rasta. To je zadatak privatnog sektora», kaže Kalifa.

U Južnoj Africi, privatni sektor promoviše crne preduzetnike. Kerolin Menjape, koja ima svoju agenciju za zapošljavanje, regrutuje zaposlene u bankarskoj industriji.

Menjape nije završila prestižni Vitvatersrand univerzitet za preduzetništvo u Johanesburgu, ali je strastvena i odlučna da kao i direktor instituta na tom univerzitetu traga za budućim preduzetnicima.