Povodom medijskih nagađanja o tome da li je bivši američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama, Ričard Holbruk ikada obećao Radovanu Karadžiću imunitet od hapšenja i suđenja u Hagu, razgovarali smo sa balkanologom Čarlsom Ingraom.
Ingrao, profesor istorije na Univerzitetu Perdu u Indijani, takođe predvodi grupu oko 300 uglednih međunarodnih i istoričara iz regiona koji istražuju najspornije događaje tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu. Po njegovim rečima, istraživanja pomenute grupe istoričara pokazuju da je Ričard Holbruk bio jedan od najenergičnijih zagovornika hapšenja glavnih haških optuženika na prostoru bivše Jugoslavije.
«Nakon što su Dejtonski mirovni pregovori okončani i pregovarački partneri stavili svoje inicijale na sva dokumenta u novembru 1995, Holbruk i njegovi pomoćnici su otputovali iz Dejtona u uverenju da će ratni zločinci biti uhapšeni, kako je izjavio jedan zvaničnik Stejt departmenta, u roku 30-ak dana. Holbruk i njegova ekipa nisu bili upoznati sa činjenicom da su predstavnici Pentagona tokom utvrđivanja konačnog teksta sporazuma isključili bilo kakvu obavezu pripadnika američkog kontigenta u međunarodnim snagama u Bosni i Hercegovini, da gone ratne zločince. To je bilo iznenađenje za Holbruka i njegove saradnike.»
Ingrao kaže da nije nikakva tajna da je Holbruk dao takvo obećanje, naročito među visokim funkcionerima Stejt departmenta.
Po Ingraovim rečima, Holbruk je obećao Karadžiću da neće biti uhapšen u julu 1996. kada je već uveliko znao da američki vojnici neće biti angažovani u gonjenju optuženika za ratne zločine. Ričard Holbruk je tim obećanjem uspeo da nagovori Karadžića da napusti dalje političke ambicije u Republici Srpskoj, kaže Ingrao, i dodaje da će njegova grupa istoričara početkom iduće godine objaviti opširan izveštaj o politici Pentagona prema pitanju hvatanja ratnih zločinaca na prostoru bivše Jugoslavije. Prioritetan zadatak NATO snaga bio je okončanje humanitarne krize u Bosni i Hercegovini, ističe Ingrao.
«Znali su da je njihova misija bila da razdvoje tri zaraćene strane i spreče kako sukobe tako i humanitarnu katastrofu u Bosni i Hercegovini. Oni su smatrali da bi hvatanje haških optuženika nepotrebno dovelo u pitanje bezbednost američkih vojnika i da je to van njihovog mandata.»
Međutim, američke mirovne snage bile su obavezne da reaguju u slučaju susreta sa traženim ratnim zločincima, navodi Ingrao.
«Američke snage nisu ispunjavale obavezu da uhapse optuženike za ratne zločine ukoliko tokom svojih normalnih operacija stupe u kontakt sa njima. Na primer, američka vojska nije ispunila ni najmanji deo svojih propisanih obaveza u vezi sa Mladićem.»
Naš sagovornik ipak podseća da su američke mirovne snage počele da organizuju hvatanje haških optuženika tokom 1997. godine, ali su se Karadžić i Mladić do tada već sklonili u Srbiju i Crnu Goru, tvrdi Ingrao.