Linkovi

Džekson: Nadam se da će Srbiji početi da se otvaraju vrata zapadnih institucija


"Nadam se da će Srbiji početi da se široko otvaraju vrata svih zapadnih institucija, uključujući NATO," rekao je povodom izručenja bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića Haškom tribunalu, predsednik Projekta za demokratije u tranziciji Brus Džekson u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem.

Džekson: Izručenje Karadžića Haškom Haškom tribunalu znači prekretnicu u odnosima Srbije sa Evropskom unijom i time se uklanja dugogodišnja barijera prema Beogradu i otvara put ka evropskoj integraciji. Sada će biti moguće da Beograd krene intenzivnije u integracioni proces, koji će se odraziti i u poboljšanju političkih i ekonomskih perspektiva. Mada postoji zabrinutost povodom preostalih optuženih za ratne žločine, izručenje Karadžića je svakako veliki plus u odnosima zapada i SAD sa Beogradom.

Glas Amerike: Pored očekivanog ostvarenja pune saradnje sa Hagom, šta bi Beograd mogao da učini na daljem unapredjenju odnosa sa SAD?

Džekson: Nadam se da će Srbiji početi da se široko otvaraju vrata svih zapadnih institucija, uključujući NATO. Takodje se nadam skorom povratku ambasadora Srbije u Vašington, što će pomoći intenziviranju političkih, ekonomskih i turističkih veza dve zemlje. Pored toga, treba izmeniti redosled prioriteta u odnosima izmedju Beograda i Vašingtona. Naime, neke stvari su sada sekundarne prirode, kao što je Kosovo, mada svi u regionu nisu zadovoljni sadašnjim rešenjem što je razumljivo. Ipak, to nije jedina stvar o kojoj treba razgovarati, već su tu i pitanja saradnje u borbi protiv terorizma, energetike, promocije ljudskih prava, posebno na Kosovu, itd.

Glas Amerike: Koliko bi uspešno lobiranje pomoglo boljem razumevanju Srbije i njenih aspiracija?

Džekson: Dosadašne lobističke aktivnosti Beograda su bile beznačajne ili nepostojeće. Lobiranje je relativno efikasno u domenu trgovinskih i ekonomskih pregovora, ali je u domenu spoljnoplitičkih pitanja uticaj lobističkih firmi ograničen i treba ga kontinuirano negovati. U tom pogledu, srpska dijaspora je prisutna i deluje, ali često više emotivno, nego efekasno. Sve dok Beograd ne definiše na koherentan način svoje interese, biće ih teško zastupati.

Glas Amerike: Kakav bi mogao da bude stav administacije republikanca Džona Mekejna ili demokrate Baraka Obame prema Srbiji?

Džekson: Dvojica predsedničkih kandidata imaju različiti stil, pa i stavove. Mekejn poznaje balkanska pitanja pošto je bio je član Odobra za pitanja oružanih snaga i imao uvid i u dogadjaje na Balkanu 90-ih godina. Mekejn bi bio efikasan sagovornik predsednika Tadića i ukoliko on postane predsednik očekujem rani sastanak sa predsednikom Srbije. Mekejn bi bez sumnje u potpunosti podržao evropsku integraciju Srbije i učinio sve da pomogne. Takodje bi bio zainteresovan za unapredjenje odnosa te zemlje sa NATO-om. U pogledu Obame, njegovo aktiviranje u spoljnopolitičkim aktivnostima će uzeti nešto duže vremena, ali se medju njegovim savetnicima nalaze brojni balkanski eksperti, kao što su Džim O'Brajan, Fil Gordon, itd. tako da će on brzo biti upoznat sa uzazovima na Balkanu, mada ne očekujem neke inicijative pre jeseni 2009.

XS
SM
MD
LG