Senator iz Demokratske stranke Barak Obama je na putu da postane prvi afroamerički kandidat jedne od dve glavne stranke za predsednika Sjedinjenih Država. Ankete pokazuju da Obama trenutno vodi ispred rivala, senatora iz Republikanske stranke Džona Mekejna. Kada bi se rezultati anketa potvrdili na dan izbora, Obama bi postao prvi crni predsednik zemlje. Ipak, ispitivanja javnog mnjenja ne mogu da pokažu da li će Amerikanci na posletku, u izolovanoj glasačkoj kabini, doneti odluku na osnovu rase. U drugom nastavku naše serije, Glas Amerike istražuje raspoloženje birača širom zemlje i pita Amerikance da li su Sjedinjene Države spremne za crnog predsednika.
Barak Obama, po svemu sudeći kandidat Demokratske stranke, u martu je govorio o svojoj rasi i njenom mogućem uticaju na predsedničke izbore. On je tada imao u vidu primarne izbore Demokratske stranke.
«Uprkos iskušenju da se moja kandidatura gleda kroz isključivo rasno sočivo, osvojili smo ubedljive pobede u državama od kojih neke imaju najbelačkije stanovništvo u zemlji», rekao je on.
Barak Obama je dobio milione glasova od belih demokrata na primarnim nadmetanjima sa senatorkom Hilari Klinton.
Sada je međutim u toku njegova nacionalna kampanja protiv republikanskog senatora Džona Mekejna. On očekuje pobede u tradicionalno republikanskim državama, poput Virdžinije i Zapadne Virdžinije. Takođe i u državama poput Pensilvanije, koje su tradicionalne demokratske, ali u kojima su birači iz belačke radničke klase na primarnim izborima većinom glasali za senatorku Klinton. Mnogi birači u takvim državama nagoveštavaju da će u novembru rasa biti odlučujući faktor. Zapadna Virdžinija je jedna od južnih država sa velikom belačkom radničkom klasom. Stiv Miler, vlasnik hotela i restorana u gradu Frenklinu, kaže da njegova zajednica neće podržati Obamu.
«Ne mislim da je to rasizam, ali stanovnici Zapadne Virdžinije jednostavno nisu sigurni da su spremni za crnca na dužnosti i rekao bih da je to problem», kaže on.
Kada je Hilari Klinton pobedila Obamu na primarnim izborima u Zapadnoj Virdžiniji, jedno istraživanje javnog mnjenja je ustanovilo da je boja kože imala značaj za 20 odsto belih glasača. Ed Talmen, urednik lokalnih novina u Frenklinu, kaže da zna zbog čega Zapadnovirdžinijci imaju problem sa Obamom.
«Kada crni čovek stekne političku moć, ili kada je već ima, mnogi stanovnici manjih mesta u Zapadnoj Virdžiniji veruju da će on da vodi politiku u korist crnaca, a ne belih pripadnika radničke klase», kaže Talmen.
Džef Boumen, 84-ogodišnji vlasnik lokalne gvožđarske radnje, veruje da je Amerika spremna za crnog predsednika, ali istovremeno pronalazi Obami mane.
«On nema iskustvo. To mu škodi više nego rasa», kaže on.
Vesla Viver, profesorka političkih nauka na Virdžinijskom univerzitetu, istražuje reagovanje birača na kandidatovu boju kože.
«Postoji jaka težnja da se ne bude rasno pristrasan i da odluke u zemlji ne budu rasno motivisane. Prema tome, kada je birač suočen sa izborom crnog ili belog kandidata, želja da odluka ne bude zasnovana na rasi ima određeni uticaj», kaže ona.
Pensilvanija, država na severoistoku, takođe ima brojnu belu radničku klasu. Sa više od 8 miliona registrovanih birača, država ima presudni značaj za Obamu. U njoj ga je, na primarnim izborima Demokratske stranke, Hilari Klinton pobedila.
Lilijan Kepler, 80-ogodišnjakinja iz Luistauna u Pensilvaniji, kaže da njen problem sa Obamom nema veze s rasom.
«Ne, nema veze sa tim što je on crn, nego sa time što mislim da nema kvalifikacije koje ima Mekejn», kaže ona.
Na univerzitetima, čak i u južnim republikanskim državama, Obama je izuzetno popularan među studentima.
Studenti Virdžinijskog univerziteta Džef Skeli i Kris Blenk kažu da će rasa biti faktor na izborima, mada ne za njih.
«Mislim da će to za neke ljude i dalje biti problem i mislim da će izlaznost biti veoma mala, možda dovoljna da preokrene izbore, mada se nadam da se to neće dogoditi», kaže Džef, dok Kris kaže da veruje da ljudi koji neće glasati za Obamu zato što je Afroamerikanac, ionako ne bi glasali za demokrate.»
Glas Amerike je razgovarao sa desetinama birača širom zemlje. Većina je rekla da je Amerika spremna da izabere crnog predsednika. Ali politički analitičari kažu da odmeravanje stavova na osnovu rase nije jednostavno, jer mnogi skrivaju svoja osećanja. Analitičari kažu da birači ponekad čak nisu ni svesni uticaja rase na njihovo opredeljenje.
