Mnoge zemlje, namjerno ili ne, insistiraju na merama koje otežavaju pokretanje novih poslovnih poduhvata. Pojedini preduzetnici navode da moraju da plaćaju mito kako bi mogli da dobiju poslovne dozvole, dok se drugi žale na brojna ograničenja.
Preduzetnik iz San Franciska Kreg Njumark lako je krenuo u svoj poslovni poduhvat. Njumark je pre deceniju, bez dozovole ili zvaničnog odobrenja, napravio vebsajt za oglašavanje na internetu. Craiglist.org je danas jedna od najpopularnijih internet stranica, sa mogućnošću za oglašavanje u preko 500 gradova.
“U suštini je reč o veoma jednostavnom vebsajtu, gde ljudi mogu da obavljaju svakodnevne poslove, nađu posao ili stan. Podseća na buvlju pijacu i funkcioniše. Deo našeg uspeha je to što olakšavamo stvari”, kaže Kreg.
Mnoge vlade međutim nisu spremne da to urade. Kompanije u Rusiji moraju redovno da plaćaju mito kako bi dobile neophodne dozvole. Direktor kompanije za hemijske prizvode Jana Jakovljeva provela je sedam meseci u zatvoru, jer nije pristala na ucene jednog birokrate. Ona ističe da je nezakonito ponašanje stalno prisutno zbog korumpiranosti ruskog sudstva.
“Tužilac ne bi trebalo da istražuje, već da pokaže efikasnost, koja se ogleda u tome koliko je slučajeva došlo na sud, te koliko ima presuda u korist tužilaštva”, kaže ona.
Janin poslovni partner Aleksej Protski žali se na brojne propise i zahteve u vezi sa pravljenjem izvještaja.
“Preterana papirologija za menadžera znači gubitak vremena i smanjenu poslovnu produktivnost”, kaže Protski.
Distributer hrane iz Venecuele Santjago Alvarez kaže da je birokratija u toj zemlji velika i da nepovoljno utiče na poslovanje.
“Postoji veliki broj pravila i koraka, kao i dozvola koje treba da dobijete od vlasti kako biste mogli da poslujete. Poznajem ljude koji su zatvorili svoja preduzeća zato što su se suočavali sa tolikom birokratijom”, kaže Alvarez.
Vlasnik restorana u Islamabadu Ašar Hafez kaže da su ograničenja poslovanje manja u proteklih nekoliko godina, ali da i dalje predstavljaju teret.
“U ovom poslu, suočeni smo sa ograničenjima u brojnim službama - socijalno osiguranje, porezi, lokalna vlada”, kaže Hafez.
Svetska banka izdaje godišnje izveštaje, u kojima su zemlje rangirane po jednostavnosti otpočinjanja novog posla. Uzima se u obzir deset kriterijuma, među kojima su dobijanje dozvola, upis imovine, dobijanje kredita, plaćanje poreza i sprovođenje ugovora.
Ekspert u toj međunarodnoj finansijskoj instituciji Dalija Kalifa kaže da postoji trend podrške privatnom sektoru.
“Mislim da vlade sve više shvataju da treba da imaju ulogu regulatora, koji obezbeđuju povoljnu sredinu za poslovanje. I u tom kontekstu, one se reformišu, menjaju zakone koji su važili decenijama i koji više ne funkcionišu u današnjem svetu”, kaže Dalija Kalifa.
Egipat je ocenjen kao zemlja koja je sprovela najviše reformi prošle godine, a slede Hrvatska, Gana, Makedonija i Gruzija. Egipat je, prema podacima Svetske banke, umanjio kapital potreban za otvaranje preduzeća, smanjio nadoknade za upis imovine i ublažio birokratiju koja je usporavala izdavanje građevinskih dozvola. Preduzetnici međutim ističu da je potreban i dodatni napredak.
