Izložba je pokušaj istraživanja života, ljubavi i zaostavštine – kako pojedini istoričari kažu – najzagonetnijeg rimskog vladara.
Fragment Hadrijanove statue je iskopan tek avgusta 2007, ali je ubrzo postao motiv izložbe njegove impresivne vladavine koja je počela u prvom veku naše ere. Glava statue je prošle godine iskopana na arheološkom lokalitetu u južnoj Turskoj, zajedno sa delom noge i detaljno obrađenim stopalom obuvenim u sandalu.
Originalna skulptura je po svemu sudeći bila visoka oko pet metara.
Hadrijan je vladao Rimskim carstvom od 117. do 138. godine naše ere i učvrstio je i ojačao rimsku vlast tokom većeg dela Evrope, severne Afrike i Bliskog istoka. Torsten Oper, kustos Hadrijanove izložbe u Britanskom muzeju, kaže da je Hadrijan bio važan zbog vojne snage i nasleđa koje je ostavio.
"On je stabilizovao Rimsku imperiju u vreme akutne vojne krize i obezbedio joj opstanak do daleke budućnosti. U tom procesu, ostavio je ogromno nasleđe koje je i danas sa nama i koje ima veliki uticaj na naš današnji život", kaže Oper.
Kada je 122. došao u Britaniju, Hadrijan je shvatio da bi bilo teško uspostaviti rimsku kontrolu nad Kaledonijom, odnosno današnjom Škotskom i Piktima koji su živeli na tom području, zbog čega je rešio da izgradi Hadrijanov zid, preko severne Engleske. Fortifikacija dugačka 117 kilometara, označila je jednu od granica rimske vladavine u Evropi. Iako je imao suprugu koja se zvala Sabina, imao je i ljubavnike.
"Hadrijan je bio oženjen, ali je imao i muške ljubavnike, među kojima je najslavniji bio Antinus, koji je među Rimljanima nadživeo vekove. Za Rimljane to međutim nije bilo neuobičajeno. Jasno je da statue, veličanstvena umetnička dela postavljena u znak sećanja na Antinusa posle njegove prerane smrti u Nilu, ukazuju da je između Hadrijana i njega postojala snažna emocionalna veza, ali je on korišćen i kao kult kojim se manipulisalo iz političkih razloga, a istovremeno je korišćen i za jačanje veza Grka i Rimljana u Carstvu."
Smrt mladog ljubavnika je imala ogroman uticaj na Hadrijanove arhitektonske ambicije, a imperator je otišao toliko daleko da ga je proglasio božanstvom.
Za izložbu u Londonu, prikupljeno je 180 eksponata, koji su pozajmljeni od 31 vlasnika iz celog sveta. Među eksponatima su dramatične skulpture, izuzetni bronzani radovi i arhitektonski detalji koji su se prvi put našli pod istim krovom u Velikoj Britaniji.
Neko može da se zapita zbog čega je rimski imperator koji je vladao pre gotovo dve hiljade godina, važan za današnji svet.
Torsten Oper kaže da postoje upadljive sličnosti između problema sa kojima se suočavao Hadrijan i onih sa kojima se po svemu sudeći suočavaju savremeni lideri.
"Upadljivo je da je prva stvar koju je Hadrijan uradio svega nekoliko dana, ako ne i sati posle dolaska na vlast, bilo povlačenje rimske armije iz Mesopotamije - modernog Iraka, što ga odmah čini izuzetno relevantnim. Bez ikakvog pojednostavljivanja, možete da kažete da će naredni američki predsednik biti suočen sa veoma sličnim izborom i uistinu vidite da se to odražava na veliki broj objekata i zemalja koje učestvuju na izložbi. To je istorija svih nas, bez obzira da li ste iz severne Afrike, ili sa Bliskog istoka ili iz Evrope. Bez obzira da li ste hrišćanin, Jevrejin ili musliman, Hadrijanova istorija je i vaša istorija. To je naša zajednička istorija", kaže Torsten Oper.
Izložba pod naslovom Hadrijan i sukob, otvorena je u Britanskom muzeju 24. jula.