Linkovi

Završeno prvo pojavljivanje Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom



Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić nije želeo da se danas u prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom izjasni o krivici po optužnici za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nersbima tokom rata u BiH 1992-95. godine.

Karadžić je iskoristio pravo da izjašnjavanje odloži za 30 dana,
u, kako je rekao, iščekivanju nove, izmenjene optužnice.

Sudija Alfons Ori je, zatim, novo izjašnjavanje o krivici zakazao za 29. avgust popodne. Glavni tužilac Serž Bramerc potvrdio je da radi na izmenjenoj optužnici.

"Ne želim da mi neko drugi čita optužnicu, radije bih da mi se dostavi nova optužnica, koju ću proučiti i izjasniti se o njoj", kazao je Karadžić, izrazivši zadovoljstvo zbog razumevanja koje je pokazao sudija.

Karadžić u sudnici se pojavio u tamnom odelu, svetloj košulji sa zagasito šarenom kravatom, sivo-sede kose, znatno mršaviji nego na starim fotografijama i upalih obraza. Sa sobom je u sudnicu doneo sivu akt tašnu iz koje je izvadio nekoliko papira.

Mirno, uzdignute brade i bez emocija saslušao je sažetak optužnice i odgovarao na pitanja sudije Alfonsa Orija, gledajući pred sebe, u sudiju ili u ekran. On nijednom nije pogledao prema publici na galeriji. Rukom je prešao preko čela i očiju jedino dok mu je sudija Ori čitao deo optužnice o Sarajevu.

Optuženi je najavio i da će se, kao i danas, na budućem suđenju braniti sam od Tribunala, koga je uporedio da "elementarnom nepogodom", ali i dodao da ga "ne osporava".

"Ja imam nevidljivog savetnika, ali sam odlučio da se branim sam", rekao je u jednom trenutku Karadžić.

Tokom jednočasovnog zasedanja, bivši predsednik RS je u sudnici sugerisao da je 1996. godine imao sporazum sa tadašnjim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom i vladom SAD da se povuče iz javnog života i "ne ometa primenu Dejtonskog sporazuma", a da će zauzvrat SAD "ispuniti svoje obaveze".

"Dobio sam ponudu od Holbruka, u ime SAD, da se povučem iz javnog života, a da će SAD ispuniti svoje obaveze... To je bilo u ime SAD, a ne Ričarda Holbruka... Moja obaveza je bila da se povučem i ne ometam primenu Dejtonskog sporazuma", tvrdio je Karadžić.

Kazao je i da je Stejt department pokušao da spreči podizanje optužnice protiv njega, ali da tadašnji glavni tužilac Ričard Goldston to nije prihvatio.

Karadžić je naznačio i da je "1996,97, 98 bio ozbiljno spreman" da se pojavi pred Tribunalom, ali da je tada "postojala ozbiljna opasnost da bude likvidiran" od koje je bežao. Istovremeno, rekao je da sada "strahuje za svoj život", nagovestivši da opasnost vidi u Holbruku.

"Ovde se radi o životu i smrti, ako Holbruk i dalje želi moju smrt i žali što nema smrtne kazne, onda je pitanje da li ja treba da strahujem da me njegova ruka i ovde stigne", kazao je Karadžić.

Karadzić je nameravao da o svemu tome u sudnici pročita četiri stranice, ali ga je sudija Ori nekoliko puta prekidao, upućujući ga da taj materijal uputi veću u pisanom obliku.

Pored "brige za svoj život", Karadžić je izrazio i zabrinutost zbog najave tužioca Bramerca da će proces biti "brz", uz opasku da je brzina dobra za revolveraške obračune, a da pravni proces zahteva vreme.

Karadžić je tvrdio i da je nelegalno uhapšen u Srbiji, tri dana pre nego što je objavljeno, i da je držan na nepoznatom mestu, posle čega je predat Specijalnom sudu u Beogradu.

"U Beogradu sam neregularno uhapšen i tri dana otet od civila koje nisam mogao da identifikujem, držan na mestu za koje nisam znao... Nisam imao ni pravo na telefonski poziv, ni na poruku prijateljima da me ne traže po bolnicama i mrtvačnicama... Posle 74 sata, predat sam Specijalnom sudu i tada je sve bilo u redu", kazao je Karadžić.

Sudija Ori uputio je Karadžića da o svemu tome sudskom veću podnese pisane podneske, ne dozvolivši mu da podrobnije govori. U proceduralnom delu zasedanja, Karadžić je potvrdio svoj identitet i rekao da se oseća državljaninom "BiH, Republike Srpske, Srbije i Crne Gore". Precizirao je da se pošto je prebačen u Holandiju "rukovao sa ambasadorom BiH i razgovarao sa predstavnikom ambasade Srbije".

Upitan koja mu je bila poslednja adresa pre hapšenja, Karadžić je odgovorio: "Moja službena adresa je moja porodična kuća, kuća moje žene na Palama... Neoficijelno, za vreme drugog identiteta – Ulica Jurija Gagarina 267".

Na pitanje sudije postoji li još neko koga bi želeo da informiše o svom hapšenju, Karadžić je, kroz smeh, primetio da "ne veruje da postoji bilo ko ko ne zna da sam u pritvoru".

Sudija Ori je Karadžića upoznao i da će u sudskom veću koje će mu suditi, biti i sudije Kristina van Den Vajngart iz Belgije i Bakone Moloto iz Južne Afrike.

Na galeriji sudnice broj jedan Tribunala, danas nije bio viđen niko od Karadžićevih rođaka ili savetnika. Karadžić je optužen, po principu individualne i komandne odgovornosti, za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje života, progon, deportaciju, nehumana dela, protivpravno terorisanje civila i uzimanje talaca tokom sukoba u BiH 1992-95.

Prema optužnici, Karadžić je "delujući individualno i u saradnji s drugima, između ostalih Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić", "planirao, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomogao i podržao planiranje, pripremu i izvršenje uništenja, u celosti ili delimično", bosanskih Muslimana i Hrvata kao nacionalnih i verskih grupa u opštinama: Bijeljina, Bratunac Bosanski Šamac, Brčko, Doboj, Foča, Ilijaš, Ključ, Kotor Varoš, Novi Grad, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Višegrad, Vlasenica, Zavidovići I Zvornik.

Opsada Sarajeva tokom koje su snaga VRS, po optužnici, 44 meseca granatama i snajperskom vatrom ubile i ranile "na hiljade civila oba pola i svih životnih dobi", Karadžiću se stavlja na teret kao krivično delo "protivpravnog terorisanja civila".

Prvu optužnicu protiv Karadžića i komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, podignutu u leto 1995, a dopunjenu genocidom u Srebrenici u jesen iste godine, glavna tužiteljka Karla Del Ponte razdvojila je i izmenila u maju 2000. Haško tužilaštvo nagovestilo je, posle Karadžićevog hapšenja, da namerava da optužnicu izmeni i uskladi je sa sudskom praskom u proteklih osam godina.

Vlasti Srbije saopštile su da su Karadžića uhapsile u ponedeljak, 21. jula, u okolini Beograda. Karadžićev advokat Svetozar Vujačić tvrdi, međutim, da je on uhapšen u petak, 18. jula, uvečce i da je tri dana držan na nepoznatom mestu. Iz Beograda, Karadžić je juče ujutro prebačen specijalnim avionom na roterdamski radio, a zatim helikopterom u pritvor Tribunala u Sheveningenu.

XS
SM
MD
LG