Linkovi

Glas Amerike: Da li je Amerika spremna da u Belu kuću uputi crnca?


Pitanje rase u Beloj kući je neprekidno prisutno – na nacionalnim talasima i u novinama. S obzirom da je ovogodišnje nadmetanje istorijsko - uz očekivanu nominaciju Baraka Obame za kandidata Demokratske stranke, ceo svet posmatra.

Izbori 4. novembra će biti drugačiji od svih prethodnih. Prvi put će jedan od dva kandidata, senator Barak Obama, imati drugu boju kože. Istovremeno sa izborom narednog predsednika Sjedinjenih Država, neki birači će biti suočeni sa sopstvenim rasnim predrasudama. Glas Amerike je pitao ljude širom zemlje da li su spremni za crnog predsednika.

«Mislim da smo spremni... Nadam se da smo spremni.»

«Slušam komentare... To će biti pravi dan - kad crnac počne da nam vodi zemlju.» «Nisam siguran. Zaista nisam siguran», glase neki od odgovora...

Svoje poglede iznose i politički analitičari. Profesor Lari Sabato, sa Virdžinijskog univerziteta, kaže da će boja Obamine kože biti neizbežan faktor u novembru.

«Ne budimo naivni. I dalje postoje rasne predrasude i to ne samo na jugu i u graničnim državama. Mislim da je to realan problem za Obamu. I to problem koji nije lako rešiti. Što više priča o rasi, više ljudi će o tome da razmišlja. A ipak, ako ne bude govorio o tome, problem bi mogao da bude još veći», kaže profesor Sabato.

Očekuje se da će nominacija Baraka Obame da probije ogromnu barijeru. Premda on nije prva osoba crne boje koja se kandidovala za Belu kuću. Demokratska članica Predstavničkog doma iz Njujorka, Širli Čizolm, 1972. je tražila nominaciju svoje stranke, ali je nije dobila. Kada je prethodno, 1968, postala prva crna žena izabrana u Predstavnički dom, zemlja je izlazila iz perioda marševa za građanska prava i sedećih protesta protiv rasnih podela i diskriminacije na jugu.

Sve je to kulminiralo aprila 1968, ubistvom lidera pokreta za građanska prava, Martina Lutera Kinga. Crnački bes i nezadovoljstvo prelili su se na ulice američkih gradova. Šesnaest godina kasnije, Džesi Džekson je poveo kampanju za demokratsku predsedničku nominaciju na izborima 1984. Na primarnim izborima svoje stranke, uspeo je da osvoji oko tri i po miliona glasova. U drugom takođe neuspešnom pokušaju, 1988, osvojio je dvostruki broj glasova.

Barak Obama se predstavlja drugačije, kaže Tomas Man, iz Instituta «Brukings» u Vašingtonu.

«Obama predstavlja novi naraštaj manjinskih kandidata. On ne pripada generaciji građanskih prava. On se ne konfrontira. I ne vodi kampanju kao Afroamerikanac. On se kandiduje kao Barak Obama», kaže Man.

Obama je tokom kampanje pridobio podršku belaca, latinosa i Amerikanaca azijskog porekla, zajedno sa Afroamerikancima. Ulio je mladima novu energiju u meri koja nije zapamćena od 1972, kada je glasačko pravo dato i 18-ogodišnjacima. Površno posmatrano, moglo bi da se pretpostavi da će široka podrška i rezultati anketa, dobro da mu posluže na dan izbora.

Ali istraživačica Vesla Viver, sa Virdžinijskog univerziteta, kaže da to može da bude zamka. Na prethodnim izborima, kaže, crni kandidati su doživljavali neprijatna iznenađenja.

«Rekla bih da je tu reč o tome da ljudi ulaze u glasačku kabinu i rade jednu stvar, a onda izađu i kažu da su uradili nešto drugo. Nipošto mali deo toga je posledica rasne pristrasnosti», kaže Vesla Viver.

Gradonačelnik Los Anđelesa, Tom Bredli, 1982. je prema izlaznim anketama vodio u trci za guvernera Kalifornije. Ali kada su glasovi prebrojani, izgubio je. Na guvernerskim izborima u Virdžiniji, 1989, crni kandidat Daglas Vajlder je u anketama pred izbore imao prednost od 10 odsto. Pobedio je sa manje od jednog procenta.

Politički analitičari nazivaju to «Bredlijevim efektom». Kažu da je on i dalje faktor.

Glas Amerike je pitao ljude iz različitih delova zemlje, starosnih grupa i prihoda, da li su spremni da glasaju za crnog predsednika. Premda su mnogi odgovorili pozitivno, nije mali ni broj onih koji su rekli da nisu sigurni.

XS
SM
MD
LG