Glavni ekspert američkog Državnog sekretarijata za pitanja ratnih zločina, ambasador Klint Vilijamson, pozdravio je hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, ocenjujući ga kao dobar znak za evropsku budućnost vlade u Beogradu. Vilijamson dodaje da bi hapšenje trebalo da zabrine bivšeg vojnog komandanta bosanskih Srba, Ratka Mladića, koji još izmiče pravdi.
Karadžić, protiv koga je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju podigao optužnicu za genocid i zločine protiv čovečnosti, smatran je najtraženijim beguncem u Evropi. Njegovo hapšenje u Srbiji posle 13 godina bekstva posebno raduje Vilijamsona, američkog ambasadora za ratne zločine i iskusnog federalnog tužioca koji je sedam godina radio u Haškom tribunalu.
U razgovoru za "Glas Amerike", Vilijamson kaže da su na četvorogodišnji rat u Bosni i Hercegovini, koji je započeo 1992. godine, u velikoj meri uticali ciljevi samog Karadžića, koji je primenio kampanju etničkog čišćenja Muslimana i Hrvata kako bi izvojevao srpsku mini-državu.
"On je otvorio logore u kojima su ljudi držani pod stravičnim uslovima, upustio se u opsadu Sarajeva, u kojoj je taj grad neprekidno granatiran, gde su snajperisti pucali na civile koji su pokušavali da se bave svakodnevnim, običnim poslovima. Širom Bosne i Hercegovine zabeležene su brojne, brojne epizode masovnih ubistava, u kojima su snage pod njegovom komandom napadale civile, i u nameri da ih proteraju i eliminišu njihovo prisustvo, ubile na hiljade…", podvlači Vilijamson.
Karadžić je uhapšen svega nekoliko dana posle komemoracije (kojoj je prisustovao Vilijamson) najtežeg zločina rata, masakra oko osam hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici, "sigurnoj zoni" Ujedinjenih nacija koju su osvojile srpske snage.
Američki ambasador kaže da su NATO snage, koje su intervensale kako bi okončale rat 1996. godine, verovatno u početku imale priliku da uhvate Karadžića, ali u tome nisu uspele i on je počeo da se krije – u Bosni a kasnije i u Srbiji, pretpostavlja se uz neki stepen zaštite od strane vlasti.
Vilijamson kaže da je prekretnica u slučaju Karadžić očigledno bio dolazak na vlast nove pro-zapadne vlade u Beogradu ranije ovog meseca, za koju kaže da će politički imati koristi od hapšenja Karaždića, i okretanja leđa novijoj srpskoj istoriji ispunjenoj nasiljem.
"Njegovo hapšenje će imati velike posledice. Srpska integracija u EU i NATO je bila zakočena zbog činjenice da vlasti u Beogradu nisu sarađivale sa Haškim tribunalom, da nisu učinile sve u njihovoj moći da reše otvorena pitanja, a posebno da uhapse begunce. Zato verujem da će se na njih veoma pozitivno odraziti činjenica da je uhvaćen jedan od najvažnijih begunaca", kaže američki ambasador za ratne zločine.
Posle hapšenja Karadžića, na slobodi su jedino još ostali njegov bivši vojni komandant Ratko Mladić i drugi nekadašnji visoki zvaničnik Republike Srpske Krajine, Goran Hadžić. Vilijamson ocenjuje da će ovonedeljno hapšenje sigurno uznemiriti Mladića, čoveka koji je direktno pokrenuo masakr u Srebrenici.
"On je danas sigurno veoma nervozan čovek. Uveren sam da je bio prilično opušten, misleći da srpska vlada neće preduzeti mere protiv njega, i da sve što treba da učini jeste da nastavi da se krije, i izdrži još malo, pa će se na kraju tribunal zatvoriti, a on će biti slobodan. Zato verujem da je ovo veoma zabrinjavajući signal za njega i one koji ga podržavaju", ocenjuje Vilijamson.
Haški tribunal trebalo je da završi sva suđenja do kraja ove godine, i razmotri sve žalbe do 2010. Vilijamson kaže da je uveren da postoji konsenzus među članicama Saveta bezbednosti UN da se produži mandat tom sudu koliko god je potrebno kako bi se završilo sudjenje Karadžiću i svi preostali slučajevi.