Linkovi

Želja Marseja da bude sedište Mediterana suočena sa konkurencijom


Oko 40 šefova država i vlada sa Bliskog Istoka, iz Severne Afrike i Evrope, okupiće se sledeće nedelje u Parizu kako bi pokrenuli novi sporazum o saradnji Evropske unije i neevropskih mediteranskih država. Jačanje trgovinskih i investicionih veza je ključni deo tog predloga.

Lučki grad Marsej, oduvek je bio poznat kao kapija ka Severnoj Africi – sa severne strane blistavog Mediterana. Sada raznoliko, multietničko središte teži ka novoj tituli – modela za novi partnerski sporazum zemalja Evropske unije, Severne Afrike i Bliskog istoka. U gradu se upravo odvija projekat obimne urbane obnove koja obuhvata gradnju novih stambenih objekata i poslovnih prostora, popravku oronulih gradskih četvrti i uredjivanje obale. Velika obnova treba da privlače nove poslove iz mediteranskog regiona – a, političari, kao što je Gi Tisir, nadaju se da će Marsej pretvoriti u novi centar okupljanja kompanija iz novog Mediteranskog partnerstva. Tisir je poslanik u francuskom parlamentu i gradonačelnik i istovremeno predsednik projekta urbane obnove.

Tisir kaže da Marsej poseduje sve što je potrebno da bude lider u mediteranskom regionu. U gradu su univerziteti, visoka tehnologija i istraživački centri – a njegovo stanovništvo odslikava raznolikost mediteranskog regiona. Za novi Evro-mediteranski pakt zalaže se Nikola Sarkozi, predsednik Francuske koja je nedavno preuzela predsedavanje EU. Pakt predstavlja produžetak sporazuma iz 1995. godine, takozvanog Procesa Barselona, čiji kritičari kažu da nije doneo mnogo konkretnih rezultata. Novi mediteranski sporazum je takodje pokrenuo kritike. Neki ga smatraju nejasnim – i već oslabljenim, zbog nemačkog protivljenja nekim od Sarkozijevih predloga. Zemlje kao što su Alžir i Libija, izrazile su suzdržanost u pogledu partnerstva, a članstvo Izraela ga čini politički neizvesnim. Sve ukupno, kaže analitičarka Klara O'Donel, iz Centra za evropsku reformu u Londonu, očekivanja mnogih zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike su izneverena.

«Te zemlje su zabrinute, zato što je ono što im je predstavljeno veoma ambiciozno. Sada smatraju da ga podriva Evropska unija, a nisu mogle ni da iznesu svoje ideje.»

Medjutim, tokom nedavne posete Marseju, evropska komesarka za inostranu politiku Benita Ferero-Valdner izjavila je da partnerstvo nudi nove mogućnosti za saradnju u oblastima kao što su zaštita prirodne okoline, obnovljiva energija i infrastruktura.

«Radili smo na procesu pod nazivom Barselona. Sada obnavljamo, ponovo pokrećemo i stvaramo novi politički puls u procesu Barselona tako što organizujemo samite svake dve godine. I izmedju njih, sastanke ministara inostranih poslova. A imamo i kopredsedavanje - što znači podelu odgovornosti – koje nije bilo ranije. I posebno, pomoću regionalnih projekata.»

Veliki broj poslovnih lidera je takodje uzbudjen zbog investicionog i trgovinskog potencijala Mediterana – ali i zabrinut zbog zakonskih i drugih barijera za ulaganje u južne mediteranske zemlje. Na konferenciji u Marseju, oni su pozvali članice novog partnerstva da povećaju razmenu izmedju Evrope i mediteranskih zemalja za 10 odsto godišnje i utrostruče strane investicije do 2020. godine.

Želja Marseja da bude glavno sedište novog Mediteranskog pakta suočena je sa konkurencijom. Nekoliko zemalja, uključujući Maroko, Tunis i Maltu, takodje je izrazilo interesovanje. Da li će Marsej biti novo lice Mediteranske unije – i da li će ta unija ostvariti veoma visoka očekivanja svojih idejnih tvoraca – pitanja su koja ostaju otvorena.

XS
SM
MD
LG