Cena nafte dostigla je nov vrhunac, a analitičari kažu da još ne treba očekivati kraj. Džon Mičel, energetski analitičar londonskog istraživačkog centra Čatam haus, rekao je za Glas Amerike da će cena nafte rasti sve dok ne dođe do snažnijeg pada potražnje.
"Rast je prvo tekao sporo, ali sada je vrlo ozbiljan i ljudi su počeli da reaguju. Ali potrebno je vreme da se pokaže efekat. Već vidimo da je prodaja automobila u Americi drastično opala, prelazi se sa većih na manje automobile, ali efekat će se pokazati tek kroz godinu-dve. Bio bih iznenađen ako bi cene kroz godinu-dve ostale ovako visoke."
Posle razgovora u Londonu sa britanskim sekretarom za finansije, Alisterom Darlingom, američki sekretar za finansije, Henri Poulson, rekao je da brza rešenja ne postoje i da će cene nastaviti da rastu. Darling je dodao da bi čitav svet trebalo da reaguje.
"Problemi sa kojima se suočavamo su u velikoj meri međunarodni. Bilo da je reč o propalim kreditima, visokim cenama nafte ili sve skupljoj hrani. To su međunarodni problemi koji zahtevaju da sve zemlje sarađuju, a Sjedinjene Države i Ujedinjeno kraljevstvo imaju zajedničke interese u tome i dele istu predanost."
Analitičar Čatam hausa, Džon Mičel, kaže da visoke cene izazivaju teškoće u razvijenim zemljama, ali da se u zemljama u razvoju očekuje pravi haos.
"Mislim da se to vidi u zemljama u razvoju, jer je u njima šok cena mnogo teži, pošto su bile zaštićene subvencijama koje njihove vlade više ne mogu da izdrže. Tim zemljama je mnogo teže da izvrše preobražaj ili da ekonomišu transport, pa mislim da ćemo u zemljama koje mnogo uvoze uskoro videti nevolje, pobune, proteste i velika politička previranja.
Za skok cena većina okrivljuje odnos između ponude i potražnje. Ali neki okrivljuju i špekulante na tržištu, sve veću zategnutost na Bliskom istoku, a naročito neprestana nagađanja da bi Izrael mogao da napadne iranska nuklearna postrojenja.