Ruski
premijer Vladimir Putin i ukrajinska premijerka Julija Timošenko razgovarali su
u subotu u Moskvi o spornim ekonomskim i vojnim pitanjima, koja su zategla
odnose između dve zemlje. Putin je upozorio da bi rešavanje tih pitanja moglo
na razne načine da košta Ukrajinu, ne samo u smislu viših cena energije, već i
u smislu gubitka povoljnih ugovora sa ruskim firmama u oblasti bezbednosti i
svemirskih istraživanja.
Premijer Putin je u subotu rekao da bi Rusija želela da postepeno povećava cenu gasa koju naplaćuje Ukrajini i približi je ceni koju naplaćuje svojim evropskim susedima. Ali neki snabdevači iz centralne Azije traže od Moskve da nove cene važe već od januara 2009. U izjavi za ukrajinsku televiziju Jedan-plus-jedan, premijerka Timošenko je rekla da se sa Putinom dogovorila da te cene rastu postepeno, tokom naredne tri do četiri godine. Ali ruska vlada još nije to potvrdila.
Cena prirodnog gasa već neko vreme izaziva zategnutost između dve zemlje, a je Rusija je poslednjih godina u nekoliko navrata smanjivala ili prekidala isporuku gasa Ukrajini. Ruski premijer je pohvalio Ukrajinu da u poslednje vreme redovno plaća isporuke ruskog gasa, ali je dodao da pitanje ranijih dugova još nije rešeno.
Što se tiče nastojanja Ukrajine da se učlani u NATO, Putin je zapretio da bi u tom slučaju Rusija raskinula ugovore sa ukrajinskim firmama i postrojenjima koji rade za rusku vojnu i svemirsku industriju. On je dodao da bi članstvo Ukrajine u NATOu bilo kontraproduktivno za međunarodnu bezbednost.
Nezavisni ruski vojni analitičar, Pavel Felgenhauer, izjavio je za Glas Amerike da bi ruskim firmama bilo veoma teško da se oporave od raskida ugovora sa Ukrajinom.
”Pitanje je koliko bi uspešni bili planovi za izgradnju proizvodnih linija za opremu i komponente koji se sada proizvode u Ukrajini. To bi možda moglo da se ostvari delimično. Ne bi uopšte bilo lako preseći saradnju sa Ukrajinom, ali pretnje nesumnjivo postoje.“
Drugo sporno pitanje je sudbina ruske Crnomorske flote, čija najvažnija baza je na Krimskom poluostrvu, u Ukrajini. Ruski predstavnik u NATOu, Dimitrij Rogozin, nedavno je rekao da Rusija nikada neće napustiti Sevastopolj, uprkos ugovoru o najmu, koji predviđa povlačenje 2017. godine. Rusija je nedano pokušala da produži taj ugovor, ali premijerka Timošenko kaže da je to malo verovatno.
Ukrajinska premijerka kaže da sporazum važi do 2017. godine i da će ga njena zemlja poštovati, kao što poštuje sve druge međunarodne sporazume. Analitičar Pavel Felgenhauer kaže da do 2017. godine mnogo šta može da se desi.
”Za sada nema planova za iseljavanje flote sa Krima, zajedno sa infastrukturom, i čitavo to pitanje nije goruće. Flota može da ostane do 2017., a do tada bi u Ukrajini mogla da dođe na vlast i neka pro-ruska vlada. Svašta bi još moglo da se desi.“
Politički analitičar u Karnegijevom centru, u Moskvi, Sem Grin, rekao je za Glas Amerike da su razgovori Putin-Timošenko pokazali da će još mnogo toga biti potrebno uraditi da bi zategnutost između Rusije i Ukrajine popustila.
”Mislim da je ovog vikenda postalo jasno da ti sporovi još zadaju glavobolju obema stranama, ali da ni jedna od njih još nije spremna na kompromise, neophodne za bilo kakav napredak, u smislu prevazilaženja ili rešavanja tih pitanja.“
Sem Grin ipak primećuje da je ton dijaloga promenjen što, kako je rekao, pokazuje da ni jedna od dve zemlje ne želi da njihov odnos ostane problematičan.