U Njujorku je
posle dvočasovne rasprave završena sednica Saveta bezbednosti, posvećena
planovima generalnog sekretara UN o preustrojstvu Misije UN na Kosovu. Savet
bezbednosti je, posle razmatranja izveštaja generalnog sekretara UN Ban Ki Muna
o planovima za preustrojstvo UNMIK-a, kako bi EU imala veću operativnu ulogu na
Kosovu u oblasti vladavine prava, a pod "kišobranom" UN, ostao
podeljen.
Na sednici je posle generalnog sekretara Ban Ki Muna govorio predsednik Srbije
Boris Tadić koji je, kako je i bilo najavljeno, preneo stav da je za Srbiju
potpuno neprihvatljiva bilo kakva rekonfiguracija međunarodnog civilnog
prisustva dok se o tome eksplicitno ne izjasni Savet bezbednosti UN. On je
dodao da je za Beograd neprihvatljiv izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna
o planovima za izmene međunarodnog prisustva na Kosovu.
"Jedino Savet bezbednosti može doneti odluku o rekonfiguraciji na koju se
poziva izveštaj i pismo generalnog sekretara koje mi je upućeno. SB je jedina
institucija koja ima ovlašćenje da legitimno menja sastav međunarodnog
prisustva na Kosovu kao što to jasno definišu tačke 5. i 19. Rezolucije
1244", rekao je Tadić.
Tadić je ukazao da Srbija ne može da prihvati izveštaj Ban Ki Muna zato što
smatra da "pravac delovanja koji se predlaže u tom izveštaju, ne vodi do
kompromisnog rešenja za budući status Kosova".
Ban Ki Mun je međutim u svom izveštaju poručio da bi EU trebalo da preuzme neke
operativne odgovornosti na Kosovu. On je obavestio Savet bezbednosti da će novi
šef UNMIK-a biti Lamberto Zanier. Ban Ki Mun je rekao da su, nakon proglašenja
nezavisnosti Kosova i stupanja na snagu Ustava Kosova, okolnosti za misiju UN
promenjene. Podsetivši da srpska zajednica na Kosovu ne priznaje nezavisnost Kosova niti
prihvata Ustav, Ban Ki Mun je rekao da je "stvorena duboka i teška
realnost u kojoj UNMIK ne može više efektivno da izvrsava svoje zadatke".
"To mora da se prihvati kao činjenica i izvesno je da treba da se prilagode
operativni aspekti civilnog prisustva na Kosovu", dodao je.
Generalni sekretar UN izrazio je uverenje da postoji spremnost svih strana na
Kosovu i međunarodne zajednice na saradnju sa evropskom porodicom naroda
dodajući da bi zato EU trebalo da preuzme neke operativne odgovornosti na
Kosovu. Rekao je takođe da će UN nastaviti prisustvo na Kosovu u skladu sa rezolucijom
1244 koja će ostati na snazi do drugačije odluke Saveta bezbednosti UN. Generalni sekretar UN naglasio je da je njegov osnovni cilj da se "zaštite
interesi svih zajednica i da se očuva međunarodni mir i bezbednost na
Kosovu".
"Izazov pred nama je ogroman i zahteva ogroman rad", rekao je
generalni sekretar UN dodajući da "nikada nije niašao na pitanje koje je
toliko delikatno i o kome je tako teško diskutovati".
Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad rekao je da je Rezolucija 1244 bila osnova za Misiju UN na Kosovu, ali i da je osnova za preustrojstvo te misije nakon dramatičnih promena na terenu.
SAD cene izveštaj Ban Ki Muna o preustrojstvu i smatraju da se UN moraju prilagoditi realnosti na terenu. On je optužio Beograd da promoviše etničku podelu na Kosovu što je "u suprotnosti sa naporima UN i onoga što je postignuto".
Predstavnik Ruske Federacije u UN Vitalij Čurkin izjavio je u SB da se njegova
zemlja protivi bilo kakvom rekonfigurisanju Misije UN na Kosovu, bez odobrenja
najvišeg tela svetske organizacije. "Na Kosovu se ne sme razmeštati misija
Evropske unije bez potvrde od strane Saveta bezbednosti, jer je to protivno
Rezoluciji 1244", rekao je Čurkin.
"Svako prebacivanje nadležnosti sa UNMIK-a na misiju EU uz zaobilaženje
Saveta bezbednosti je neprihvatljivo", rekao je Čurkin, istaknuvši da bi
svako zaobilaženje Saveta bezbednosti po tom pitanju predstavljalo
"gaženje Povelje UN".
Čurkin je dodao da specijalni izaslanik na Kosovu i UNMIK moraju, u skladu sa
tim, ispuniti sve svoje obaveze koje proizlaze iz Rezolucije 1244.
Ambasdor Kine u UN Liu Čenmin složio se sa stavom Čurkina i istakao da
nestabilna situacija na Kosovu utiče na mir i bezbednost Balkana i apelova na
sve strane da sagledaju ovaj problem iz šire perspektive mira i bezbednosti.
"Kina je uvek isticala važnost pridržavanja principa UN. Konačno rešenje
statusa Kosova treba da bude rešenje koje prihvate obe strane putem
pregovora", rekao je kineski ambasdor.
Prema njegovim rečima, Kina je primila k znanju da Ban u svom izveštaju kaže da
su događaji na Kosovu imali značajan uticaj na funkcionisanje UNMIK-a kao
privremene administracije.
"Mi pridajemo veliki značaj rekonfiguraciji UNMIK-a. Mislimo da generalni
sekretar UN treba da bude u bliskom kontaktu sa svim stranama kako bi se našlo
odgovarajuće rešenje. Shvatamo da će EU imati pozitivnu ulogu u okviru
rezolucije 1244 i pod pokroviteljstvom UNMIK-a" rekao je Čenmin.
Sa stavom Bana da deo nadležnosti treba da se prenese na Euleks složio se u
obraćanju SB UN ambasador Italije Marčelo Spatafora. On je na sednici izjavio
da njegova zemlja podržava predlog Ban Ki-Muna o rekonfiguraciji međunarodnog
civilnog prisustva na Kosovu.
"Neizvesnost nije ni u čijem interesu, a pre svega nije u interesu manjina
na Kosovu", rekao je Spatafora, ocenivši da će ciljevi UN - stabilizacija
Kosova i čitavog regiona - biti "bolje ispunjeni ukoliko se omogući
pojačana uloga Evropske unije pod 'kišobranom' UN".
"Pojačana uloga EU na Kosovu pomoći će i buduću integraciju Kosova u
EU", rekao je italijanski ambasador u UN, dodavši da "međunarodna
zajednica mora ostati angažovana na Kosovu koliko god to bude bilo
potrebno".
Spatafora je ocenio da je "Kosovo na putu stabilizacije i izgradnje
demokratskih institucija, ali da ipak postoje nedostatci koje treba
ispraviti", navodeći da je "ohrabrujuće što i Beograd i Priština
smatraju potrebnim da se nađe rešenje za međunarodno prisustvo na Kosovu".
Ambasador Francuske u UN Žan Moris Riper je izrazio podršku planu Ban Ki
Muna, ocenjujući da će uloga misije EU biti u "punoj saglasnosti sa
međunarodnim pravom i rezolucijom 1244".
"Određena operativna prilagođavanja je neophodno učiniti", rekao je
francuski ambasdor, dodajući da je u toku raspoređivanje misije Euleksa, koji
će imati sve veću operativnu ulogu u "punoj saglasnosti sa međunarodnim
pravom i rezolucijom 1244". Riper je rekao da se generalni sekretar UN
konsultovao sa svim zainteresovanim stranama i, prema njegovim rečima, pokazao
veliku želju za nepristrašnošću.
Kosovski Srbi i Albanci moraju rešiti svoje međusobne nesuglasice dijalogom,
kazao je on, a stanovništvo i vlasti Kosova, kako je dodao, moraju biti
odgovorni u trenutku kada Kosovo preuzima svoju ulogu u međunarodnoj zajednici,
poštojući pre svega principe multietničnosti.
Riper je ocenio da će Ustav Kosova omogućiti Kosovu da radi i živi po evropskim
standardima i podsetio da su Francuska i još neke zemllje priznale nezavisnost Kosova, a druge nisu.
"Svesni smo različitih reakcija, ali svi moraju da imaju u vidu promenjenu
realnost na Kosovu. Pesmistička predviđanja se nisu obistinila, situacija je
mirna, institucije funkcionišu", rekao je francuski ambasador.
Britanski ambasador u UN Džon Sojers založio se za rekonfiguraciju
UNMIK-a, ali je i istakao da predložena rekonfiguracija ne ide tako daleko
koliko je Britanija želela.
"Primili smo k znanju nameru generalnog sekretara Ban Ki Muna da
rekonfiguriše UNMIK. Mi se slažemo, ali predložena rekonfiguracija ne ide tako
daleko koliko smo želeli. Ali ostanak UNMIK-a na Kosovu je u tom
predlogu", rekao je Sojers.
"Rekonfiguracija će omogućiti veću ulogu EU na Kosovu i omogućiti UN da
preuzmu dužnosti negde drugde. Važno je da se omogući rasporeduivanje Euleksa
tokom leta", kazao je britanski ambasador.
On je pohvalio ustav Kosova, postignuća UNMIK-a i "principijelan rad
Joahima Rikera", daju podršku budućostni Srbije i Kosova u Evropi.
"Predsednik Tadić je tražio vreme i dijalog kako bi se našlo rešenje.
Nažalost, to smo čuli i ranije", rekao je Sojers, optuživši premijera
Vojislava Koštunicu da nije sarađivao sa Martijem Ahtisarijem na nalaženju
kompromisnog rešenja.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je posle sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da je Priština "uzela u obzir" odluku
generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji UNMIK-a. On je novinarima u Njujorku, nakon sastanka SB rekao da je Kosovo opredeljeno
da bude demokratska država za sve svoje građane. Navodeći da neće biti novih pregovora o Kosovu, Sejdiu je izrazio spremnost
Prištine da ima dobre odnose sa Srbijom i svim suverenim državama.
Sejdiu je pozvao Beograd da prestane da instrumentalizuje kosovske Srbe, navodeći da građani "moraju da se vrate u realnost". Kosovski predsednik je zahvalio svim zemljama koje su priznale nezavisno Kosovo i uzeli u obzir činjenicu da je u nekim zemljama u toku proces priznavanja.