Uprkos uspešnoj stabilizaciji Zapadnog Balkana u proteklih deset godina, proglašenje nezavisnosti Kosova moglo bi da dovede do novih političkih turbulencija u tom regionu – tvrdi , u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, Džefri Sajmon, ekspert za NATO i Evropsku uniju na Univerzitetu za nacionalnu odbranu, ovde u Vašingtonu.
Dosadašnji napori Evropske unije i NATO saveza u cilju stabilizacije i razvoja institucija u području Zapadnog Balkana doneli su dobre rezultate, rekao je Džefri Sajmon.
Sajmon: Mislim da je mogućnost prijema u Evropsku uniju i NATO veoma važna za stabilizovanje regiona. Perspektiva integracije u evroatlantski prostor pomogla je da se smanje tenzije, bar do sada.
Međutim, Sajmon dodaje da potpun uspeh nije zagarantovan.
Sajmon: Mislim da bi se opravdano moglo reći da buduća bezbednost i stabilnosti Balkana u velikoj meri zavisi od dugoročnog odnosa između Srbije i Kosova. Pri tom smatram da je uloga Srbije ključna za stabilnost regiona. Ukoliko se Srbija otuđi od evroatlantskih institucija i postane podložna uticaju Rusije, na primer, spor između Prištine i Beograda mogao bi da preraste u takozvani «zamrznuti konflikt», sličan pitanju Abhazije i Osetije u Gruziji.
Pored toga kaže Sajmon, proglašenje nezavisnosti Kosova je poremetilo političke prilike u Bosni i Hercegovini.
Sajmon: To je očigledno dovelo do negativnih posledica u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, mada su i drugi faktori doprineli daljoj političkoj destabilizaciji. U Bosni i Hercegovini, Republika Srpska očigledno ne želi da prizna Kosovo ni pod kakvim okolnostima, dok Bošnjaci misle obrnuto. To stvara unutrašnje tenzije jer zajedničke institucije Bosne i Hercegovine tek treba da očvrsnu. Međutim, sa pojavom nezavisnog Kosova taj proces je usporen.
Slično je sa situacijom u Makedoniji, tvrdi Sajmon.
Sajmon: Možda se sećate da je uoči NATO samita, u Bukureštu u Skoplju pala vlada zbog pitanja priznavanja nezavisnosti Kosova. Albanska manjina je bila za priznavanje, dok su Makedonici bili protiv, jer nisu želeli da komplikuju odnose sa Srbijom, a takođe iz bojazni da bi tako nešto moglo da podstakne novi talas nacionalizma. Na nedavnim parlamentarnim izborima došlo je do nasilja, dok su se albanske stranke razišle u tom sporu. Pri tom, makedonska vladajuća partija, VMRO, koja je dobila većinu u parlamentu, sada ima teškoću u nalaženju partnera među albanskim političkim strujama za saradnju u parlamentu. Sve to preti da sruši ono što je postignuto Ohridskim sporazumom.
Džefri Sajmon dodaje da je proglašenje nezavisnosti Kosova dovelo do tenzija i u Crnoj Gori. On takođe smatra da je rascepkan ishod nedavnih izbora u Srbiji dokaz da je i srpska politička scena poljuljana zbog odluke vodećih zapadnih zemalja da preuranjeno priznaju Kosovo. Po Sajmonovom mišljenju rešenje leži u ponovnom razmatranju odnosa Srbije i Kosova.