Linkovi

Američki zakonodavci: Energija ključno pitanje bezbednosti SAD


Na svedočenju u senatskom Odboru za spoljnopolitičke odnose glavna tema je bila kako obezbediti da evropske zemlje smanje svoju energetsku zavisnost od Rusije. Prema rečima stručnjaka koji su svedočili u odboru, energetski bogat region Centralne Azije i Iran predstavljaju potencijalno važne alternativne izvore nafte i plina za većinu evropskih zemalja.

Američki zakonodavci sve češće govore o energiji kao jednom od ključnih pitanja nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država. Prema rečima jednog od vodećih članova senatskog Odbora za spoljnopolitičke odnose, republikanskog senatora Ričarda Lugara, NATO i Evropska Unija bi trebalo da stave pitanje sigurnosti visoko na svom dnevnom redu.

Zbignjev Bžežinski, predsednik upravnog odbora Instituta za strateška istraživanja i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Džimija Kartera, smatra da je uloga Sjedinjenih Država ključna u ostvarenju tog cilja.

Bžežinski smatra da bi Vašington trebalo pre svega da pomogne da energetski izvori u zemljama Centralne Azije, kako što su Azerbejdžan, Kazahstan i Turkmenistan, budu pristupačniji Evropljanima nego što su sada.

«Na Zapadu je da izvrši snažan pritisak kako bi uspostavio direktnu vezu sa Centralnom Azijom i promovisao olakšan pristup regionalnim energetskim izvorima.»

Bžežinski je rekao da iranske rezerve u plinu, druge po redu u svetu, takođe predstavalju potencijalan alternativni energetski izvor za zapadne ekonomije.

«Ne bi trebalo da zaboravimo da je Iran, za kojeg smatram da neće zauvek biti neprijateljski nastrojen prema nama, ne samo potencijalno veliki snabdevač nafte, već posebno plina.»

Zejno Baran, ekspert za zemlje Evro-Azije, kaže da bi lakši pristup zapadnih zemalja centralnoazijskim i iranskim energetskim nalazištima mogao da utiče na promenu sadašnje geoenergetske strategije Rusije, koja se često kosi sa interesima zapada. Po njenim rečima, Evropa je podložna pritiscima iz Rusije.

«Već smo se uverili da povećani uticaj Rusije na spoljnu politiku evropskih zemalja može da dovede do podele između saveznika. Taj uticaj je iskorišćen na NATO samitu, na kojem Ukrajini i Gruziji nisu ponuđeni planovi za članstvo u savezu.»

Leon Fert, profesor za međunarodne odnose na Univerzitetu Džordž Vašington je podvukao je da je za ostvarenje nove energetske politike u regionu neophodan aktivan američki angažman.

«Potrebno je uspostaviti jednu vladinu organizaciju koja ne bi bila uspavana u periodu između dva samita, nego bi bilai opremljena da sistematski sprovodi željenu politiku.»

Predsednik senatskog Odbora za spoljnopolitičke odnose, Džo Bajden je obećao da će Kongres dati svoj doprinos u cilju unapređivanja politike prema zemljama Centralne Azije.

XS
SM
MD
LG