Linkovi

Izložba o nacističkim Olimpijskim igrama privlači pažnju posetilaca muzeja


Pozivi na bojkot ovogodišnjih Olimpijskih igara u Pekingu podsećaju nas da je bez obzira na visoke ideale olimpizma, politika često igrala ulogu u najvećem sportskom događaju na svetu. Jedna izložba u američkom Muzeju Holokausta, ovde u Vašingtonu, priseća se možda najpolitizovanijih Igara u istoriji modernog olimpijskog pokreta. Vodimo vas na izložbu"Nacističke olimpijske igre - Berlin 1936".

Većina Amerikanca Olimpijske igre 1936. povezuje sa Džesijem Ovensom, koji je te godine osvojio četiri zlatne medalje u atletskim disciplinama. Međutim, kustos muzeja Holokasuta u Vašingtonu, Suzan Bakrak kaže da je u Berlinu postojao još veći pobednik:

"Mislim da je važno da ove Igre nazovemo nacističkim, ima razloga za to. Jer bez obzira na pobede Ovensa, bila je to propagandna pobeda za Nemačku", kaže ona.

Nemačka te 1936. još nije započela Holokaust, ali je usvojila zakone koji diskriminišu nemačke jevreje, što je dovelo do prvih ozbiljnih nastojanja u SAD da se Igre bojkotuju:

"To je umalo i uspelo. Jedna strana je govorila da su Olimpijske igre za sportiste, a ne političare, dok je druga tvrdila da nacistička Nemačka koristi Igre za propagandu", priča Bakrak.

Propaganda je počela i pre Igara. Nemačka je bila prvi domaćin koji je organizovao olimpijsku štafetu. Krenula je iz Olimpije u Grčkoj, kroz nekoliko evropskih zemalja, do Berlina. Bakrak kaže da ne bi bila iznenađena ukoliko bi posetioci Muzeja Holokausta uporedili ovogodišnje demonstracije protiv štafete i kontroverzu koja prati Igre u Kini sa 1936.

"Mislim da je to neizbežno, kada posetioci dođu da vide ovu izložbu. Svi ti izveštaji o Pekingu, sve će to biti u mislima ljudi kada obilaze ovu izložbu i prisećaju se istorije", smatra Bakrak.

Jedan od njih je i Nejt Larmor, iz Sijetla u državi Washington.

"Imate Nemačku koja je želela da poštovanje svetskih država i videla je Olimpijske igre kao sredstvo da to i dobije. Ironija je da su, da bi dobili to poštovanje, morali da sakriju mnogo toga što su radili", priča Larmor.

Ralf Kupka, turista iz Holandije, smatra da su poređenja Berlina i Pekinga - preuveličavanje.

"Nemačka je 1930-ih godina bila mnogo agresivnija nego što je, rekao bih, današnja kineska Vlada, tako da mislim da to poređenje nije u redu", kaže Kupka.

Sa njim se slaže i Lisa Delpi, stručnjak za olimpijske igre i vanredni profesor sportskog menadžmenta na Univerzitetu Džordž Vašington. Ona kaže da se Kina dramatično promenila u poslednjih deset godina, koliko je prošlo od njene prve posete.

"Ljudi nisu želeli da razgovaraju sa mnom o tome gde rade, gde žive, čime se bave. Bilo je vrlo kontrolisano. Poslednji put kada sam bila tamo, pre tri meseca, ljudi su me pozivali u svoje, nudili mi da prespavam kod njih, pričali mi o svojim poslovima. Kao noć i dan", kaže Delpi i dodaje da Kina kao i svi drugi olimpijski domaćini koriste igre da predstave svoju zemlju.

"Oni sada uz dobrodošlicu dočekuju svet, jer to godinama nisu radili. Izgradili su mnoštvo hotela i veoma su srećnida će turisti doći u Peking i u Kinu",kaže Delpi.

Sve to je značajno drugačije u odnosu na Hitelrove ciljeve 1936. Već dve godine kasnije, nacisti su započeli invaziju drugih evropskih zemalja, a četiri godine posle toga, Hitler je počeo sa uvođenjem sistemstskog plana da iskoreni evropske jevreje. Do kraja Drugog svetskog rata, 1945. godine, stradalo ih je šest miliona.

XS
SM
MD
LG