Povodom saopštenja američkog Sekretarijata za finansije, prošlog meseca ostvaren je rekordan deficit u federalnom budžetu, a američka privreda je zabeležila slab rast. Tim povodom naš kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa saradnicom za ekonomska pitanja internet časopisa Politiko, Viktorijom Mekgrejn, o visokim cenama benzina i hrane, neaktivnom tržištu nekretnina i mogućoj recesiji.
Mekgrejn: Brojni faktori utiču na negativno stanje u američkoj privredi pojačavajući strahovanje od moguće recesije. Jedan od njih je usporavanje aktivnosti na tržistu nekretnina i pad cena kuća i stanova. Povrh toga svedoci smo poskupljenja benzina i prehrambenih proizvoda. Sve to zajedno stvorilo je kod potrošača realan osećaj da su siromašniji i da imaju manje novca za ličnu potrošnju ili kupovinu trajnije robe, automobila, itd. Pored toga, banke teže odobravaju zajmove, što je doprinelo velikom smanjenju poverenja potrošača, u stvari najgorem u poslednjih 16 godina. Kao što znate, visoke cene benzina doprinose visokim cenama hrane zbog troškova prevoza, procesovanja i pakovanja. Iz tog razloga veoma je teško za američku administraciju ili evropske zemlje da učine bilo šta u vezi sa recesijom, pošto one ne kontrolišu potrošnju ili potražnju, a na globalnom planu najveća potražnja dolazi iz Kine i Indije.
Glas Amerike: Kakve su mogućnosti eksploatacije nafte ovde, u SAD?
Mekgrejn: Kao odgovor na visoke cene nafte, sve veći broj ljudi smatra da bi Kongres i predsednik Buš trebalo da ohrabre takva nastojanja. Ali realno govoreći to neće u kratkoročnom smislu biti od veće koristi. Da bi, recimo, počela proizvodnja i priliv nafte iz Aljaske, bilo bi potrebno najmanje deset godina.
Glas Amerike: Koliko dugo će trajati proces usporavanja američke privrede pre njenog oživljavanja?
Mekgrejn: Ekonomisti smatraju da će usporena privredna aktivnost možda potrajati daleko duže nego ranije recesije, a to je nešto sa čime američki potrošači nemaju iskustvo i što ih zabrinjava.
Glas Amerike: U naše moderno doba postoje razni mehanizmi za zaštitu od negativnih ekonomskih kretanja i nedaća. Kako oni funkcionišu?
Mekgrejn: Ironiija je da su veoma komplikovane i riskantne formule povezane sa zajmovima za nekretnine, trgovinu derivatima, i drugim transakcijama na Vol stritu, izmakle tehnološkoj kontroli, a da samim berzanskim akterima nije bilo sasvim jasno kako. To je za uzvrat doprinelo da ekonomski mehanizmi nisu bili u stanju da nas sačuvaju od sebe samih. Ispostavilo se, kažu stručnjaci, da je potrebno više regulatornih mera u oblasti industrije nekretnina i bankarskih aktivnosti. Ekonomska situacija u kojoj se sada nalazimo je takva da ni američka adminstracija ni ekonomski snažne evropske zemlje neće moći da učine mnogo, pošto na globalnom nivou ne kontrolišu ni potražnju i potrošnju.