Postoje dalji znaci o ekonomskom usporavanju u SAD, nakon što se stopa nezaposlenosti u maju povećala za pola procenta, na 5,5 odsto. Stopa od 5,5 dosto sada je na najvišem nivou u poslednje tri i po godine. Ekonomija je prošlog meseca izgubila 49.000 radnih mesta i naglo povećana stopa nezaposlenosti došla je kao veliko iznenadjenje. To se odrazilo u naglom povećanju broja ljudi koji traže zaposlenje. Glavni ekonomski savetnik predsednika Buša, Ed Lezier, kaže:
“Nema sumnje da je to veliki udarac. Mislim da treba utvrditi zbog čega je stopa nezaposlenosti skočila tako dramatično. To ne odražava velika otpuštanja sa radnih mesta u našoj privredi. To uglavnom odražava ljude koji traže posao prvi put ili se vraćaju na tržište radne snage.”
Saradnik njujorške istraživačke firme “Junikredit”, Rodžer Kubarič kaže da su gradjani koji traže posao unverzitetski studenti koji ne mogu da nadju zaposlenje.
“U izveštaju se navodi da je samo trećina studenata u stanju da nadje posao tokom leta, što ukazuje na recesiju. Nismo bili suočeni sa ovakom situacijom još od ranih 90-ih godina.”
Vrednost berzanskih akcija je naglo pala posle objavljivanja izveštaja o nezaposlenosti. Indeks 30 vodećih ndustrijskih kompanija Dau Džouns, izgubio je skoro 50 poena tokom prva dva sata berzanskih aktivnosti i, time, svu impresivnu dobit stečenu tokom prethodnog perioda.
Cene nafte su takodje doprinele nevoljama na Vol stritu. Rastuće cene nafte i prehrambenih proizvoda, zajedno sa kreditnim restrikcijama i padom cena nekretnina, doprineli su padu poverenja američkih potrošača na najniži nivo u poslednjih 30 godina.
Tehnički, američka privreda nije u recesiji, mada mnogi ekonomisti kažu da jeste. Rast privrede pokazuje anemične rezultate od šest do devet desetina procenta godišnje, od četvrtog kvartala 2007. Preko 300.000 radnih mesta je izgubljeno ove godine, dok su u istom periodu cene nafte skočile za 40 odsto sa već rekordno visokih nivoa.