Linkovi

Mnoge vlade ne primenjuju Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima


Amnesti Internešnal tvrdi da mnoge vlade ne primenjuju Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, 60 godina nakon njenog usvajanja i da, stoga, duguju svojim gradjanima izvinjenje. U svom godišnjem izveštaju o ljudskim pravima, ta organizacija analizira situaciju u 150 zemalja i navodi da stanje u mnogim, nije zadovoljavajuće.

Amnesti navodi da je usvajanje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948. godine, kao akt koji svedoči o izuzetnom liderstvu, nakon Drugog svetskog rata pozdravljeno sa puno optimizma. Tadašnja prva dama Amerike, Eleonor Rozevelt, bila je medju onima koji su delili daj optimizam:

«Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima mogla bi postati medjunarodna Magna Carta za sve ljude sveta.»

Amnesti priznaje da je i regionalno i globalno ostvaren napredak u poboljšanju standarda, sistema i institucija za zaštitu ljudskih prava. Medjutim, bez obzira na sva ta dostignuća, nepravde, nejednakosti i nekažnjavanja još u ima izobilju. Generalni sekretar Amnesti Internešnala, Ajrin Kan, kaže da mnoge vlade nisu pružile zaštitu obećanu Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.

«Amnesti proziva svetske lidere da se izvinu zbog neuspeha da u šest decenija zaštite ljudska prava i ponovo se obavežu na konkretne akcije kako bi se ta praksa promenila.»

Ajrin Kan kaže da je jedna od pojava koje izazivaju najveću zabrinutost to što Sjedinjene Države, uz još neke prvobitne potpisnike Univerzalne deklaracije, ne praktikuju ono što taj dokument predvidja:

«Za američku administraciju, tortura i zlostavljanje su prihvatljive forme prikupljanja obaveštajnih podataka. Sjedinjene Države nisu jedini krivac za potkopavanje tih principa, jer su se 2007.godine pojavili novi dokazi o saučesništvu članica Evropske unije. Nijedna od tih zemalja nije sprovela nezavisnu istragu, nijedna nije iznela čitavu stvar na videlo, niti je aktivirala mehanizme zaštite koje je preporučio Savet Evrope.»

Amnesti optužuje Sjedinjene Države da ugrožavaju ljudska prava praksom poput tajnih pritvaranja i ispitivanja ljudi bez sudjenja u zalivu Guantanamo, na Kubi i bazi Bagram u Avganistanu. Takodje se postavlja pitanje kako Evropska unija može da proziva Kinu i Rusiju zbog nepoštovanja ljudskih prava, kad vlade njenih članica saučestvuju u sprovođenju torture. Evropa se takodje kritikuje i zbog ograničenja prava izbeglica i azilanata. Osvrćući se na druge svetske sile, Amnesti navodi da njihove vlade ne bi trebalo samo da poštuju povelju o ljudskim pravima kod kuće, već takodje iskoriste svoj uticaj u drugim zemljama. Kan podseća zemlje poput Kine, Rusije, Indije, Meksika, Južnoafričke republike i Brazila da uz političku moć ide i odgovornost. Amnesti traži da Kina ispoštuje obećanja data pre letnjnjih Olimpijskih igara u Pekingu, dopusti slobodu govora i okonča program «prevaspitavnja u logorima za prinudni rad.» Na Rusiju se apeluje da pokaže veću toleranciju prema političkim disidentima i okonča kršenje ljudskih prava u Čečeniji.

Sa druge strane, Ajrin Kan kaže da je pozitivna rastuća želja javnosti za većom pravdom i jednakošću što vlade država sveta ne mogu da ignorišu:

«Ako se osvrnem na 2007. najviše pamtim sveštenike u Burmi ma i advokate u Pakistanu koji traže pravdu, jednakost, vladavinu zakona i poštovanje ljudskih prava. Gradjani na ulicama su 2007. posramili svoje vlade.»

Izvršni direktor Amnestija za globalna pitanja, Klaudio Kordone je primetio još jedan pozitivan trend:

«Važno je naglasiti moratorijum na smrtnu kaznu o kojem su krajem prošle godine donele odluku Ujedinjene nacije. Po prvi put doneta je odluka da se ne smrtna kazna ne primenjuje bilo gde u svetu. a to je rezultat rada vlada koje su delovale pritiskom gradjanskog društva.»

Javnost, upozorila je Ajrin Kan, sve više negoduje i zahteva implementaciju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Vlade koje je i dalje ignorišu, smatra Kan, čine to na sopstveni rizik.

XS
SM
MD
LG