Linkovi

Aktivnosti američkih internet-kompanija u inostranstvu pod istragom


Globalno korišćenje interneta i dalje je u porastu, a najveći porast beleži se u zemljama poput Kine, koje svojim gradjanima ograničavaju pristup vebu. Američki zakonodavci vrše pritisak na internet kompanije da preduzmu oštrije mere za borbu protiv veb cenzure od stane inostranih vlada i u tom smislu su sastavili novi zakonski predlog.

Grupe za zaštitu ljudskih prava ističu da je veliki broj ljudi širom sveta pritvoren kao rezultat internet aktivnosti koje su njihove vlade proglasile politički neprihvatljivim. Kongres razmatra zakonski predlog kojim se predvidja da Sjedinjene Države aktivno promovišu necenzurisano korišćenje interneta i osujete američke poslovne kompanije u nastojanju da saradjuju sa vladama koje ograničavaju svojim gradjanima pristup internetu ili sudski gone takozvane «veb disidente».

Globalni zakon o slobodi interneta podržava zagovornike gradjanskih sloboda poput Šiju Žoua iz Konzorcijuma za globalnu slobodu interneta, koji je svedočio na pretresu u Senatskom pododboru za ljudska prava i zakon.

«Tek kada Sjedinjene Države pokažu veću rešenost da održe internet otvorenim biće nade za slobodu informacija i demokratiju za gradjane zatvorenih društava.»

Mnoge američke korporacije imaju velike operacije na vebu u Kini i drugim zemljama sa restriktivnom internet politikom. Pretraživač sa sedištem u Americi, google, na primer, ima kinesku podružnicu koja filtrira rezultate pretraživanja u skladu sa željama kineske vlade. Američki tehnološki gigant Sisko prodao je proizvode u vrednosti od više miliona dolara kineskoj državnoj agenciji zaduženoj da lovi ljude na internetu.

Kako google opravdava svoje akcije u Kini? Zamenik generalnog savetnika te kompanije Nikol Vong, rekla je jednom pododboru da google nema mnogo izbora do da se povinuje vladinim direktivama, ukoliko želi pristup kineskim korisnicima veba.

«Otkrili smo da je pre 2006. godine, kad smo po prvi put ponudili lokalne usluge na stranici google.com u Kini, ta stranica često bila blokirana ili kompletno nepristupačna gradjanima u Kini. Stoga smo doneli odluku da ponudimo lokalnu verziju našeg domena google.com, koji je u skladu sa kineskim zakonom.»

Vong kaže da Gugl obaveštava svoje kineske korisnike da su rezultati koje pruža filtrirani i nekompletni, ali priznaje da je taj sistem «nesavršen».

Pored internet restrikcija, u nekim zemljama postoje realne opasnosti za korisnike e-meila. Veb kompanija yahoo navodi kako žali što je kineski disidentski korisnik njenih e-meil usluga pronadjen i uhapšen. I pored toga, yahoo navodi da ne može da garantuje da se taj incident neće ponoviti. Zamenik generalnog savetnika yahoo Majkl Semvej razgovarao je sa predsednikom pomenutog pododbora, senatorom Dikom Durbinom.

«Duboko je potresno da ljudi odlaze u zatvor kao rezultat izvesne veze sa našom kompanijom.»

Senator Durbin je na to upitao šta bi yahoo uradio ako bi kineska vlada zahtevala da oda identitet nekoga ko je umešan u, kako se smatra, ilegalne aktivnosti.

«Trenutno smo investirali u kompaniju koja na dnevnoj bazi prati operacije yahoo-a u Kini. Ta kompanija posluje u skladu sa zakonom, kao i bilo koja druga kineska kompanija.»

Nekoliko predstavnika korporacija svedočilo je da privatne kompanije ne mogu da probiju internet barijere i da američka vlada treba da izvrši pritisak na strane zemlje da liberalizuju pristup vebu.

Član senatskog pododbora, republikanac Tom Kobrn smatra da je ulog u borbi za slobodu interneta ogroman:

«Gotovo pola milijarde ljudi sada koristi internet. 220 miliona njih živi u Kini. Informacija je moć. Ta informacija može da preraste u slobodu.»

Zagovornici zakonskog predloga o globalnoj slobodi interneta nadaju se da će se o Kongres glasati o njemu u predstojećim mesecima. U medjuvremenu, američke veb kompanije navode da rade na usvajanju kodeksa veb industrije o načinu poslovanja u stranim zemljama koje nameću restrikcije u pogledu korišćenja interneta.

XS
SM
MD
LG