Šporeti na ugalj i keramički filteri za vodu, dva su primera niskotehnoloških izuma koji poboljšavaju kvalitet života u siromašnim zemljama. Mnoge agencije za razvoj i nevladine organizacije sve više promovišu upotrebu proizvoda, čija proizvodnja i pogon zahtevaju mnogo manje materijala i energenata od alternativnih visoko-tehnoloških izuma. Novinarka Glasa Amerike, Keti Madžtenji, izveštava iz Najrobija da se deca u siromašnim zemljama služe kompjuterima koji su pravljeni na osnovu takve - jednostavnije tehnologije.
Vojnik Leonidas Simbizi kuva obrok u vojnom logoru u Budžumburi, glavnom gradu Burundija. On svoj šporet loži tresetom umesto na drva. Vlada pokušava da promoviše treset kao alternativno gorivo, kojeg ima u izobilju u Burundiju, i tako pomogne zaštitu prirodne sredine u zemlji. Leonidas kaže da je zadovoljan što šporet na treset pomaže da se zaštiti drvo, ali predlaže da se unapredi dizajn.
“Kada ložim na drva nema toliko dima. Međutim, treset pravi dim. Više volim da kuvam na drva.”
Vojska Burundija je najveći korisnik šporeta na treset. U planu je da se takvi šporeti prodaju na tržištu. U međuvremenu, u Kambodži oko 100 hiljada domaćinstava koristi keramičke posude za filtriranje vode.
Lah Emali je zadovoljan korisnik sličnog suda.
“Takvi filteri su korisni iz dva razloga. Prvo, ne trošim vreme na seču drva niti kupovinu uglja da bih prokuvao vodu, jer sada sve to puno košta. Drugo, kada pijem filtriranu vodu ne dobijem dijareju – zdrav sam. Na kraju, mogu puno da uštedim.”
Čak visoko-tehnološki proizvodi poput kompjutera mogu da se prilagode lokalnim uslovima. Inicijativu nazvana “kompjuter za svako dete”, pokrenula je američka organizacija sa istim imenom.
Belo-zeleni kompjuteri su lagani, izdržljivi, i rade na sunčev pogon. U njima je instaliran softver koji se dobija besplatno preko Interneta. Nikolas Negroponte je predsednik Fondacije “Kompjuter za svako dete”.
“Kompjuter je ekološki bezbedan. Pristupačan je i ekološki najmanje škodljiv od svih sličnih proizvoda. Troši, na primer, 20 puta manje energije nego svaki drugi lep-top.”
Peru je naručio 400 hiljada takvih lep-topova za školu. Sada ih koriste i nastavnici i učenici u školi Apostol Santiago, koja se nalazi oko 100 kilometara severno od prestonice Lime. Osmogodišnja Jesenija Borkez obožava svoj kompjuter.
“Puno sam naučila. Vrlo sam srećna što sve mogu da naučim na kompjuteru,” kaže ona.
Međutim, neki stručnjaci smatraju da proizvodi kao što je ovaj laptop treba da imaju i komercijalnu prođu. Ekonomista Endru Berns radi u Svetskoj banci.
“Ako nema tržišne potražnje, ako ljudi ne misle da ti proizvodi ne zadovoljavaju njihove potrebe ili nisu baš najbolje rešenje za zemlju, oni neće imati prođu,” kaže on.
Profesori i studenti u Institutu za nauku i tehnologiju u Kigaliju, glavnom gradu Ruande, ispituju tržišnu potražnju izuma niske tehnologije. Institut već ima seriju mašina za pravljenje eksera I mnogih drugih roba široke potrošnje pomoću jednostavnijeg tehnološkog procesa. Pomoću ove mašine za proizvodnju sveća, svaka sveća košta samo dva centa, dok sveće uvezene iz Kine koštaju 10 centi po komadu. Studenti uče kako da prave sveće od pčelinjeg voska, kojeg Ruanda ima u izobilju, a da pri tom ne troše ni vodu niti električnu energiju.
