Muzej američke umetnosti «Vitni» u Njujorku, svake druge godine organizuje izložbu nove umetnosti nastale u Sjedinjenim Državama. Izložba je zapravo pregled najnovijih pravaca i tehnika savremene umetnosti. S obzirom na uticaj bijenala na mlade umetnike i tržište umetničkim predmetima, ne iznenađuje što su rezultati često kontroverzni. Pojedini čak nazivaju bijenale izložbom koju ljudi vole da mrze. «Vitnijevo» Bijenale 2008, 74. takva manifestacija, nastavlja tu tradiciju.
Na ovogodišnjoj izložbi su predstavljeni radovi 81 umetnika, od kojih je većina u tridesetim godinama, iz Njujorka ili Los Anđelesa. Henrijet Huldiš iz «Vitnija», koja je pripremila izložbu zajedno sa kolegom Šamimom Mominom, kaže da su iz radova koje su izabrali izronile određene teme.
«Rekla bih da je primetno da umetnici crpe inspiraciju iz američkog postindustrijskog pejsaža, da su na neki način povezani sa američkm terenom, sa predgrađima, sa urbanom sredinom koja propada i da to često prikazuju oskudnim i skromnim materijalima – materijalima koji se tradicionalno ne vezuju za umetnost», kaže ona.
Ovde je malo tradicionalnih slika na platnu. Preovlađuju skulpture, instalacije i video. Mnogi od umetnika su koristili za svoje radove svakodnevne materijale: ostatke građevinskog materijala, otpatke sa ulice, čak i kućno đubre.
Henrijet Haldiš kaže da je atmosfera cele izložbe slična onome što ona zove «manje od malog». Kaže da se radi o malim eksperimentima, a ne velikim gestovima. Ipak, pojedini kritičari kažu da delima koja su izložena naprosto nedostaju duh i originalnost.
«Velika kutija sa peskom za mačku nazvana ‘Unutrašnja kutija’. Potpuno glupo», kaže umetnica i pisac Lori Fendrik, profesor na Univerzitetu «Hofstra», dodajući da ona takvim izložbama ipak pristupa bez predrasuda.
«Ali kad to kažem, ono što sam videla je bilo veoma žalosno. Videla sam mlade umetnike potpuno lišene iluzija i takođe, bez nekog većeg znanja. Njihovo osećanje za istoriju ima dubinu od otprilike dve godine. Veliki deo od onoga što sam videla mi liči na rasparčavanje ranih 1970-ih», kaže Lori Fendrik.
Ona inače piše o umetnosti za publikaciju «Hronika višeg obrazovanja». Ona kaže da je umetnost na ovom Bijenalu prečesto bezoblična i da malo izloženog izaziva nekakvo estetsko zadovoljstvo.
«Tema je bila fragmentacija, razočaranje, kolaps... I vrlo malo umetnika, čak i onda kada su pravili estetski iskaz, vrlo malo ih je imalo formu u tom iskazu. To su bile usitnjene instalacije, stvari koje se kače zajedno, a jedinstvo je bilo to što su sve zajedno bile samo atomizovane, izolovane stvari», kaže Lori Fendrik.
Kustoskinja Henrijet Haldiš vidi stvar potpuno drugačije.
«Ja mislim da tu u stvari ima prilično mnogo estetskih iskaza i velike investicije u lepotu mnogih radova na ovoj izložbi – ponekad nalazite lepotu na potpuno neočekivanim mestima, ali ne i manje izraženo interesovanje za formalna pitanja i estetiku», kaže Haldiš.
Kao primer, ona između ostalih ističe radove Čarlsa Longa i Mici Pedersen. Prvih nedelja posle otvaranja, uz izložbu su održavane i prateće multimedijalne manifestacije i performansi - u drugoj zgradi. Bijenale 2008. se održava u Muzeju američke umetnosti «Vitni» u Njujorku.
