Linkovi

EU: Pojednostavljenje sistema isplate pomoći Zapadnom Balkanu


Danas su ministri finansija EU pozvali na pojednostavljenje sistema isplate evropske pomoći Zapadnom Balkanu- brži i jednostavniji put do finansijske podrske , kojoj moraju prethoditi održivi projekti, za šta se očekuje inicijativa sa terena.

Evropske stotine miliona evra će, prema onome što su zajključili ministry finansija Unije, biti dostupnije prostoru Zapadnog Balkana, različiti fondovi, do sada nekopatibilni i nepovezani, sada će sačinjavati deo jedinstvene evropske politike finansijske podrške balkanskom prostoru, odlučeno je danas.

Odluka, koja je na tragu ranijeg poziva Veća ministara EU da se Balkanu da više i brže, što bi trebalo da osnaži pro-evropsko raspoloženje država regiona. Ova je mera najavljena još pred izbore u Srbiji, a danas je dobila svoj konačni oblik- u najskorije vreme bi trebao biti, dovršen investicioni plan za Zapadni Balkan, koji će obezbediti kreditna sredstva za za prioritetne projekte u vrednosti od milijardu evra.

Uz ovo, očekuje se da sredstva koja dolaze iz finansijskih institucija, pojedinih članica Unije i ostalih donatora budu objedinjena u Investicioni fond, kao i da se maksimalno pojednostavi procedura dobijanja evropske pomoći. Jedan od razloga poslednjem evropskom koraku je često kašnjenje u realizaciji finansijske pomoći, izazvano komlikovanom birokratskom procedurom. Očekuje se još proširenje investicionih sredstava Evropske investicijske banke u narednom peridu- od ove do 2010. godine da bi obim kredita za Zapadni Bakan trebao da iznosi 2,8 milijardi evra, što je skoro za milijardu evra više u odnosu na period od 2006. do 2008. godine

Član Evropske komisije zadužen za ekonomske i monetarne poslove, Žoakin Almunja:

"Komisija potvrdjuje, kao što je učinila prošlog meseca na neformalnom skupu ministara finansija u Sloveniji, našu političku volju da pokušamo da prevazidjemo sve tehničke prepreke i nepotrebno bavljenje detaljima, koje stvara samo prepreke, kako bi smo što bolje usaglasili finansijske instrumente kakve smo proteklih godina usvojili u nameri da pomognemo Zapadnom Balkanu da popravi infrastrukturu i ostala polja. Odlučni smo da nastavimo da radimo na ovome sa slovenačkim predsedništvom Unije, kao i sa narednim predsedavajućim".


U Briselu se ovim povodom naglašava kako je osiguranje sredstava i
pojednostavljenje procedure njihovog dobijanja samo jedan deo priče- drugi deo zavisi od ozbiljnosti projekata kakve države regiona budu predočile. Uz ovo i upozorenje da ne bi bilo prvi put, a ističe se tu primer Bugarske, da zbog manjka dobrih projekta, silna sedstva stoje neiskorištena, što, sasvim sigurno, nikome ne ide u korist.

XS
SM
MD
LG