Naučni saradnik u vašingtonskom Centru “Vudro Vilson”, Džon Sitilidis, u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, osvrnuo se na moguće spoljnopolitičke prioritete američkih predsedničih kandidata i njihove stavove prema Srbiji i Kosovu.
Džon Sitilidis: Republikanski senator Džon Mekejn je jasno stavio da znanja da će njegov spoljnopolitički prioritet biti borba protiv terorizma, koji predstavlja bezbednosnu opasnost za Sjedinjene Države i Zapad. Dakle, to će biti u njegovom fokusu ako postane predsednik, kao i rat u Iraku i Avganistanu i promovisanje reformi i demokratije u zemljama tog regiona. Što se tiče demokratskiih kandidata, senator Barak Obama i senatorka Hilari Klinton izgleda da imaju drugačiji prioritet, a to je prvenstveno obnova ugleda Amerike u svetu, koji je mnogo narušen ratom u Iraku. Vašington, međutim, ima dobre odnose sa većinom evropskih zemalja, ukljućujući Rusiju, i sa Indijom, dok sa Kinom postoji dijalog koji je usredsređen na liberalizaciju komunističkog režima i jake trgovinske odnose. Naravno ovo je sadašnja prognoza spoljnopliltičkih prioriteta američkih predsedničkih kandidata, mada oni mogu brzo da se promene ako se pojave novi i važniji izazovi.
Glas Amerike: Kako biste definisali stavove američkih predsedničkih kandidata prema Srbiji i Kosovu?
Džon Sitilidis: Mislim da su sva tri predsednička kandidata veoma zainteresovana za konsolidovanje slobodne, prosperitetne i bezbedne Evrope. Taj cilj se ne može ostvariti sve dok postoje nerešeni problemi, kao što su budućnost Kosova i evropska integracija balkanskih zemalja. Rekao bih da mnogi smatraju da Sjedinjene Države i zapadna Evropa, nisu najsrećnije rešili kosovsko pitanje. Uzmite problem legalnog presedana u okviru međunarodnog prava, koji je jasan nagoveštaj sadašnje i možda još veće buduće podeljenosti međunarodne zajednice. Sada je reč o Kosovu, a u budućnosti bi to mogao da bude Kurdistan u severnom Iraku, Osetija u Gruziji, Čečenija u Rusiji, Korzika u Francuskoj, itd, a najopasniji bi mogao da bude Kašmir - zbog mogućeg nuklearnog sukoba Indije i Pakistana. S obzirom da je Kosovo steklo nezavisnost, treba se postarati da ono i region ostanu bezbedni, a to može, pored ostalog, da se postigne i većim angažovanjem Srbije. Zapad se do sada uglavnom bavio uvođenjem kaznenih mera Beogradu, a ne podsticajnom i potpunom evropskom integracijom Srbije, što ne znam koliko je delotvorno.
Glas Amerike: Kako procenjujete moguću ulogu regionalnih zemalja u obezbeđivanju sigurnosti i prosperiteta?
Džon Sitilidis: Balkan je svakako jedan od najvažnijih evropskih regiona u kojem će mir i prosperitet zavisiti od saradnje zemalja tog područja. Do sada je, nažalost, bilo premnogo oslanjanja na spoljne faktore, Sjedinjene Države, Evropsku uniju, pa i Rusiju. Važno je da balkanske zemlje sad preuzmu samoinicijativu - u skladu sa sopstvenim interesom – i na taj način stvore dobro povezan i politički i ekonomski integrisan region. To se odnosi na trgovinu, bezbednosnu situaciju, demokratski razvoj, itd. Makedonija, na primer, ne može da prosperira ako je kosovska situacija neizvesna, dok Bosna i Hercegovina treba da uspostavi dobre odnose i sa Srbijom i sa Hrvatskom. Prema tome, pitanje je kako razviti međuzavisnost i kako što efikasnije konsolidovati region, jer je reč o važnom, ali ponekad i problematičnom delu Evrope, sa desetinama miliona stanovnika.