Visoke cene hrane izazvale su proteste u pet afričkih država i još nekoliko zemalja širom sveta. Dok zvaničnici Ujedinjenih nacija upozoravaju da će cene hrane i dalje rasti, humanitarni radnici zabrinuti su kako će to uticati na životni standard, a pojedini eksperti za pitanje terorizma ukazuju na poras nasilja, ističući da je reč o pogodnom tlu za regrutaciju terorista.
Najmanje 850 miliona ljudi širom sveta je gladno - pokazuju podaci Svetskog programa za hranu.
«Stopa ekstremnog siromaštva u svetu je u porastu, što bi moglo da izatove krizu kojoj se ne nazire kraj. Većina i ne zna šta ih je snašlo», kaže Žozet Širen, izvršni direktor Svetskog programa za hranu.
Cena osnovne životne namirnice u Somaliji je dvostruko viša od februara. Piter Smerdon iz Svetskog programa za hranu predviđa da će sve skuplja hrana oterati siromašne ljude u još veću nemaštinu ili čak smrt.
«Zbog sve većih troškova možda ćemo morati da smanjimo pomoć ili broj ljudi koje hranimo u Somaliji», navodi Smerdon.
Svetska banka saopštila je da su cene pšenice porasle za 120 odsto tokom prošle godine. Peru, prema rečima ministra odbrane te zemlje, se bori sa krizom tako što pravi hleb od krompira.
«Ovde se pšenica ne uzgaja već uvozi i svakog dana košta sve više. Korištenjem krompira, pokušavamo da izbegnemo ili što je više moguće kontrolišemo cenu hleba», objašnjava peruanski zvaničnik
Siromašni ljudi u Jemenu sada troše više od četvrtine svog prihoda samo na hleb, a da ne govorimo o životnim namirnicama za decu ili osnovnoj zdravstvenoj zaštiti i krovu nad glavom,» kaže predsednik Svjetske banke Robert Zelik.
Dragocene prehrambene artikle u Aziji čuva vojska. Cena riže, osnovne životne namirnice u azijskim zemljama, trostruko je viša od januara, dok je na Tajlandu juče dostigla rekord. Gladni ljudi,u svom očaju, pribegavaju nasilju, kao što je to bio slučaj na Haitiju i u Egiptu. Profesor Vanda Felbab Braun sa Džordžtaun univerziteta smatra da glad u svetu preti globalnoj bezbednosti.
«Antiameričke organizacije poput Al Kaide moći će da mobilišu marginalizovani i očajni deo populacije koji je najviše pogođen krizom u vezi sa hranom.»
Pojedini stručnjaci za terorizam ističu da će Al Kaida optužiti zapadne zemlje za nestašice hrane, a zatim iskoristiti moderna sredstva za regrutaciju novih snaga. Džen Lejn radi u institutu za pitanja unutrašnje bezbednosti na univerzitetu Džordž Vašington.
«Ljudi se ne guraju u radikalne ideologije, već postaju deo pobune putem ovih socijalnih mreža», kaže Lejn i naglašava da Sjedinjene Države i njeni saveznici moraju da iskorene radikalne ideje primenom dugoročnih rešenja.
«Ovde nije reč o promovisanju američkog načina života. Da bi ta omladina napredovala potrebno joj je ponuditi i ohrabriti drugačije poglede, nade i snove. Postavlja se pitanje šta treba uraditi kako bi osigurali da imaju budućnost drugačiju od one koja ih vodi u ekstremizam.»
Lejn takođe ističe da bi sada trebalo početi sa primenom globalnih protivmjera pre nego što se kriza sa cenama hrane još više pogorša. Ujedinjene nacije već predviđaju da bi zbog te krize još 100 miliona ljudi moglo da bude gladno ili neuhranjeno.
