Prosečni životni vek gradjana u Sjedinjenim Državama postojano je rastao od 1960-tih godina. Ali jedna nova studija ukazuje da je, u izvesnim oblastima zemlje, prosečni životni vek stagnirao, pa je čak i u padu, posebno za žene.
U periodu od 1960. do 2000. te godine, životni vek je u Sjedinjenim Držaama porastao za sedam godina za muškarce i šest godina za žene. Medjutim, počev od 1980.tih, počeo je da se javlja veliki geografski disparitet. Madžid Ezati, vanredni profesor medjunarodnog zdravlja na univerzitetu Harvard bio je na čelu studije koja je identifikovala taj trend:
«Uzrok toga je što se zdravlje najugroženijeg segmenta društva pogoršalo ili se bar nije poboljšalo. Stoga ne možemo da kažemo da dužina prosečnog životnog doba raste kod svih. Neki ljudi ne samo da nemaju koristi od te plime već su možda i u goroj situaciji.»
Ova studija analizirala je zdravstvene podatke iz svih država Amerike i otkrila da je najugroženija kategorija Amerikanaca koncentrisana u južnim državama. U tim zajednicama, kaže Ezati, rasna pripadnost nije izgleda imala uticaja na prosečni životni vek.
«To medjutim, nije cela priča jer je povezano sa načinom na koji se sprovodi politika, načinom na koji zdravstveni sistem pruža usluge ljudima u različitim delovima zemlje ili ne obezbedjuje takve usluge – što sa svoje strane dovodi do činjenice da su to najteže pogodjene oblasti.»
Ezati ukazuje na hronične bolesti koje vezane za pušenje, visoki krvni pritisak i gojaznosti kao faktore koji pospešuju taj trend. On kaže da mada se dosta zna o tome kako da se izađe na kraj sa tim uslovima, zdravstvena nega se ne pruža onima kojima je najpotrebnija.
«Da li je u pitanju činjenica da državni zdravstveni budžet nije dovoljan? Da li je u pitanju način na koji suzbijamo pušenje ili lečimo krvni pritisak, kao odgovornost države u odnosu na odgovornost pojedinaca? Tom vrstom pitanja moramo se pozabaviti, zajedno sa nekim drugim društveno ekonomskim uzrocima kojima bi se trebalo pozabaviti.»
Medju ženama je zabeležen najdrastičniji pad. Tokom proteklih 20 godina, prosečni životni vek je ili u padu ili je stagnirao kod jedne od svakih pet žena, u poredjenju sa četiri odsto muškaraca. Ezati smatra da je to sumorna statistika za jednu industrijski razvijenu zemlju.
«Ne asociramo pogoršanje zdravlja i prosečnog životnog veka sa nečim što se dogadja u zemljama u razvoju u kojima se dobro zaradjuje. Tome smo bili svedoci nakon pada Sovjetskog Saveza , potom nakon raspada socijalnih mreža, na primer, u istočnoj Evropi ili sa epidemijom virusa HIV i SIDE u Africi.»
Ezati ističe kako se nada da će ova studija podići svest o zdravstvenoj nezi u Americi i navesti zdravstvene funkcionere i javnost da prate zdravlje onih koji su zanemareni.
«To praćenje bi trebalo da nam kaže nešto o vrstama intervencija, odnosno politike koja bi mogla da izmeni taj trend i potom obezbedi resurse za rešavanje problema.»
Istraživači sa Harvarda i Univerziteta države Vašington saradjivali su na pomenutoj studiji koju je objavio časopis PloS Medicine.