Bivša olimpijska plivačica Niki Drajden je članica takozvanog Darfurskog tima, u kojem je oo tri stotine sportista koji pokušavaju da skrenu pažnju na nasilje u Darfuru i kineske veze sa Sudanom.
«Kada je odlučila da bude domaćin Olimpijskih igara, Kina je dala obećanje, globalno obećanje sportskoj zajednici da će poštovati vrednosti Olimpijskih igara. Te vrednosti su unapređivanje mira i ljudskog dostojanstva. A to se ne događa u Darfuru», kaže Drajden.
Bez obzira da li se radi o Darfuru, Tibetu ili sveukupnom stanju ljudskih prava u Kini, različite organizacije koriste pekinške Olimpijske igre kao platformu za proteste protiv Kineske vlade.
Demonstranti u Francuskoj, Sjedinjenim Državama i drugim zemljama su prekidali nošenje olimpijske štafete. Antikineski protesti su podstakli izlive nacionalističkog gneva u Kini. Kinesko Ministarstvo inostranih poslova smatra da Olimpijadu ne bi trebalo mešati s politikom.
«Ovo što vidimo nije protest, nego siledžijski i nasilni napadi na Olimpijsku baklju, koja pripada celom svetu», kaže portparolka kineskog ministarstva.
Sva tri predsednička kandidata u Sjedinjenim Državama, traže od predsednika Buša da se izjasni.
Hilari Klinton: Predsednik ne bi trebalo da prisustvuje svečanom otvaranju Olimpijade.
Barak Obama: Rekao bih da bi za predsednika bilo prikladno da odbije poziv na svečano otvaranje.
Džon Mekejn: Ja ne bih otišao na otvaranje.
Predsednik Buš međutim odvraća da će prisustvovati Igrama.
«Ne smatram da su Olimpijske igre politički događaj. Mislim da je to sportski događaj.»
Istoričar Olimpijskih igara Dejvid Valečinski kaže da su Olimpijade oduvek korišćene u političke svrhe.
«Olimpijade su deo sveta i politika je deo sveta, tako da je iluzorno pomišljati da Olimpijada može da se odvoji od politike», kaže on.
Valečinski ističe da su Olimpijske igre u Berlinu, 1936, pod vladavinom Adolfa Hitlera, prvi primer da je politika prodrla u Igre na velika vrata.
«Kada je Hitler preuzeo vlast, o tome se mnogo diskutovalo u olimpijskom pokretu širom sveta. Šta uraditi? Da li bi trebalo premestiti Olimpijadu? Da li bojkotovati? Na posletku nije urađeno ništa i Olimpijada je održana u nacističkoj Nemačkoj», podseća Valečinski.
Te 1936, afroamerički atletičar Džesi Ovens je prkoseći nacističkoj ideji o superiornosti arijevske rase, osvojio četiri zlatne medalje.
Na Olimpijskim igrama u Meksko Sitiju, 1968, američki sprinteri Tomi Smit i Džon Karlos su na dodeli medalja karakterističnim pozdravom protestovali protiv rasne diskriminacije u Sjedinjenim Državama. Na Olimpijadi u Minhenu, 1972, palestinski teroristi su ubili 11 izraelskih sportista. Posle sovjetske invazije na Avganistan, Sjedinjene Države su predvodile bojkot Olimpijade u
A 1984, države sovjetskog bloka su uzvratile bojkotom losanđeleske Olimpijade.
Mnogi politički aktivisti sada kažu da su iz istorije naučili da se bojkotovanjem Olimpijade jedino kažnjavaju sportisti, a ne postižu nikakve političke promene.
«Bojkotom će biti kažnjeni pogrešni ljudi. Izgubiće sportisti koji su celog života trenirali za taj trenutak. Zaista bismo voleli da vidimo slavlje i sve dobre stvari koje se događaju na Olimpijadi», kaže Niki Drajden.
Bivša Olimpijka kaže da Darfurski tim umesto bojkota podstiče sportiste da tokom pekinške Olimpijade otvoreno govore o ljudskim pravima.
