Porast cena pirinča na medjunarodnom tržištu naveo je američke proizvodjače da zasade nova pirinčana polja u nastojanju da povećaju profit. Traktori pripremaju teren i prave zemljane nasipe za kanalisanje voda, kada poteče ovim poljima. Oblast jugoistočnog Teksasa jedna je od najboljih regija za uzgajanje pirinča u Sjedinjenim Državama. Druge države koje takodje proizvode valike količine pirinča su Arkanso, Luizijana i Misisipi. Rej Stoser, uzgaja pirinač na 1800 hektara zemljišta u blizini njegove kuće u Dejtonu u Teksasu i nada se da će mu nedavno povećanje cena pomoći da stekne veću zaradu.
«Pratimo tržište i trenutno je bolje nego ikada od 1974. Imaćemo i drugu žetvu što maksmalizuje profit.»
Cena pirinča udvostručiila se tokom protekle godine. Medjutim, Štoser kaže da su troškovi proizvodnje takodje porasli.
«Cena djubriva je prošle nedelje porasla 80 dolara po toni. Snabdevači kažu da je teško dobaviti sastojke veštačkih đubriva, te zavisimo od stranih izvora.»
Dvajt Roberts je predsednik Udruženja američkih proizvodjača pirinča sa sedištem u Hjustonu. On ukazuje da Sjedinjene Države izvoze polovinu pirinča koji proizvedu, ali kad su cene niske na svetskom tržištu poljoprivrednici prelaze na useve koji su više profitabilni kod kuće, poput kukuruza i soje. Cena oba ta useva oštro je porasla u proteklim godinama zbog korišćenja u proizvodnji bio goriva. Dvajt Roberts kaže da je u mnogim slučajevima jedan od razloga za medjunarodnu nestašicu pirinča državna potlika u zemljama u kojima su cene potrošača subvencionisane, dok poljoprivrednicima nisu pruženi podsticaji. On za visoku cenu pirinča takodje okrivljuje sušu u Australiji, gde je proizvodnja pirinča praktično obustavljena, kao i povećanje potražnje nastalo zbog porasta stanovništva.
«Ekonomisti predvidjaju da će svetska populacija porasti za jednu milijardu tokom narednih deset godina i da će srednja klasa narasti za 1,8 milijardi ljudi. 600 miliona njih će biti gradjani Kine. A kad se ljudi penju ekonomskom lestvicom oni žele bolje da jedu, žele više proteina, što znači više žitarica, odnosno i više goriva za njihovu proizvodnju.»
Rast svetske populacije takodje je doprineo širenju urbanih oblasti. Gubitak obradive zemlje na račun izgradnje kuća, puteva i druge infrastrukture, takodje je doveo do smanjenja svetske proizvodnje pirinča. Dvajt Roberts kaže da svi ti faktori skupa smanjuju količinu dostupnog pirinča. Povećana proizvodnja u Sjedinjenim Državama pomoći će da se smanji nestašica pirinča u nekim delovima sveta. Sjedinjene Države obećale su recimo da će pomoći Filipinima, zemlji koja uvozi oko 15 posto pirinča i suočena je sa ozbiljnim nestašicama. Medjutim, sve u svemu potražnja za pirinčem širom sveta verovatno će prevazići proizvodnju, što će zadržati cene pirinča na visokom nivou i dovesti do društvenih nemira u siromašnim zemljama, gde su zalihe hrane na niskom nivou.