Agencija Ujedinjenih Nacija Svetski program hrane saopštila je danas da visoke cene hrane stvaraju najveći izazov sa kojim se Agencija suočila u svojoj 45-godišnjoj istoriji, opisujući ga kao tihi cunami, koji preti da gurne više od 100 miliona ljudi na svim kontinentima u glad. Novinarka Glasa Amerike Tendai Mafoza prisustvovala je konferenciji za novinare u Londonu na kojoj je govorila izvršna direktorka Svetskog programa hrane, Žozet Širan.
Žozet Širan boravi u Londonu radi prisustvovanja sastanku proizvodjača hrane, trgovaca i potrošača, koji je organizovao britanski premijer Gordon Braun. Ona je rekla da su nedavni nasilni protesti u Haitiju i još 33 druge zemlje pokazali da neizvesnost u vezi sa hranom preti ne samo gladju već takodje miru i bezbednosti. Kao dodatak, kaže ona, Svetski program za hranu primoran je da smanji isporuke hrane siromašnima.
«Oni koji žive sa manje od jednog dolara dnevno, ili 50 centi dnevno, nemaju više prostora za manevrisanje u odnosu na cene hrane, koje su povećane i često duplirane tokom poslednjih šest meseci. Svetski program hrane je bukvalno primoran da dostavlja drastično manje hrane nego još u junu prošle godine, iz iste količine priloga».
Visoke cene, kaže Širan, stvaraju ono što je ona opisala kao «novo lice gladi» -- odnosno one ljude koje su visoke cene hrane istisle sa tržišta. U ovu grupu spada seosko stanovništvo bez zemlje, čuvari stoke i sitni farmeri. Ali agencija navodi da je uticaj najveći na gradsko siromašno stanovništvo. Svetski program hrane zatražio je više novca od vlada donatora, ali Širin navodi kaže da njihovi pozivi nailaze na sve manji odziv.
«25. februara saopštili smo da nam nedostaje 500 miliona dolara, samo zbog povećanja cena u odnosu na naš osnovni budžet od 2,9 miliona. Od tada ta razlika je povećana na 775 miliona dolara. Zato smo svetu uputili hitan poziv da nam pomogne ne samo da popunimo osnovni budžet, kako bismo izašli u susret potrebama ljudi od Darfura do Ugande i Haitija i dalje, već i da bismo nadoknadili i tu razliku».
Sjedinjene Države, koje prema njenim rečima obezbedjuju 50 odsto ukupne svetske pomoći u hrani, obećale su dodatnih 200 miliona dolara pomoći radi ublažavanja krize. Britanska, španska i nemačka vlada takodje su saopštile da će uputiti dodatnu pomoć. Žozet Širan je naglasila da bi vlade u svetu trebalo da shvate sve veće cene kao alarm za prelaz na dugoročne investicije koje bi mogle da reše problem zaliha hrane. Ona kaže da je malim farmerima, koji se često bore da proizvedu dovoljno za svoje potrebe, potrebna pomoć u materjalima za proizvodnju hrane. Kao primer ona je navela farmere u dolini Rift, u Keniji, koji sada seju manje zbog cene djubriva, koja je više nego udvostručena od prošlog decembra.