Da li će biti potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za koji dan u Luksemburgu - bilo da sa zapadnobalkanske strane stola sjede predstavnici BiH, Srbije ili i jedni i drugi? Na to pitanje danas malo ko može da odgovori u Briselu - jednima za potpis nedostaje pozitivna ocjena Haškog tribunala, a drugima nedostaje vremena. U svakom slučaju, niko ne spori vezu ta dva čina i dvije situacije.
Od svih opcija koje su do sada mediji najavljivali kao "sigurne", namanje nesigurna bi bila ona po kojoj bi ipak samo BiH potpisala Sporazum sa EU 28. odnosno, 29. aprila u Luksemburgu. Za sada, samo na engelskom jeziku - što bi uštedilo znatno vrijeme, vjeruju zagovornici ovog prijedloga, medju kojima su najglasniji slovenačko predsjedništvo Unije i, naravno, zvanično Sarajevo.
O ovoj opciji je, doduše neslužbeno, bilo riječi i tokom nedavne posjete minisitra inostranih poslova BiH, Svena Alkalaja Briselu i u jednom trenutku je izgledalo da su sve nedoumice otklonjene. Međutim, još nema saglasnosti svih država članica, posebno zvaničnog Pariza, kojem engleska verzija Sporazuma nije i najbolja verzija.
Oni koji u Briselu posmatraju pitanje potpisivanja Sporazuma sa BiH u široj, regionalnoj slici, vide u mogućem potpisu Sporazuma sa Sarajevom, prije izbora u Srbiji, zakazanih za 11. maj, priliku za pozitivan signal pro-evropskim snagama u Srbiji. Medju njima je i šef kabineta visokog predstavnika EU, Havijera Solane, Kristina Galjak:
"Željeli bi smo da ljudi u Srbiji shvate, da osjete da je za stabilnost regiona snažna veza Srbije i EU neophodna. Tu je mogućnost da se te veze osnaže potpisivanjem Sporazuma Srbije sa EU. Zemlje regiona napreduju u evropskim integracijama, a mi nikako ne bismo željeli da vidimo kako Srbija ostaje iza. Zato mislimo da zbivanja sa BiH mogu i da bi trebalo da imaju uticaja na ljude u Srbiji da je progres moguć, što istovremeno donosi stabilnost, prosperitet što je, konačno, najbitnije za svakodnevni život svih nas".
Brisel ne krije želju da za sagovornika u Srbiji ima pro-evropske snage, a za šeficu delegacije za Jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu, Doris Pak, rezultat izora u Srbiji je u najužoj vezi sa konačnim stavljanjem tačke na privodjenje pravdi optuženih za ratne zločine - prije svih Ratka Mladića:
"Trenutno, Srbija je u delikatnoj situaciji i moramo biti oprezni da na izborima pobijede oni ljudi koji barem mogu pomoći smirivanju cijelog regiona i koji mogu predati Mladića Hagu. Mislim da ako radikali pobijede, nikada nećemo vidjeti Mladića u Hagu, tu leži problem".
Štajnmajer: Kluč u rukama Bramerca
U Nemačkoj i EU postoji načelna spremnost da se pred izbore 11. maja podrže demokratske snage u Srbiji, ali konkretne odluke donosiće se u zavisnosti od stepena saradnje Beograda sa haškim Tribunalom. To je u Berlinu, kako prenosi Snežana Bogavac, najavio ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer.
Na kratkoj konferenciji za štampu posle susreta sa šefom diplomatije Bosne i Hercegovine Svenom Alkalajem, Štajnmajer je istakao da će odluka EU o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom zavisiti u najvećoj meri od sadržaja izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca.
Štajnmajer je rekao i da se trenutno stiče utisak da u Srbiji „radikalne snage imaju veću podršku stanovništva nego proevropski oredeljene snage“, ali nije dalje komentarisao odnos političkih snaga u Beogradu.
Istovremeno je vlada u Berlinu odlučna da podrži predlog Francuske da se gradjanima Srbije omogući da besplatno dobijaju vize za ulazak u zemlje EU, članice Šengenskog sporazuma. To nam je danas, posle razgovora sa nemačkim ministroim unutrašnjih poslova Volfgangom Šojbleom preneo član predsedništva Demokratske stranke Oliver Dulić, koji je i predsednik Skupštine Srbije.
Delegaciji DS-a nagoveštena je mogućnost da se odluka o uvodjenju besplatnih šengenskih viza za gradjane Srbije usvoji već na narednom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU.
Sagovornici su Duliću pružili uveravanja i da Nemačka u potpunosti podržava plan mera komesara za proširenje EU Olija Rena kojim treba da se omogući da u dogledno vreme za gradjane Srbije bude u potpunosti ukinuta vizna obaveza. Ovaj redosled mera, koji će biti predstavljen naredne sedmice, biće i jedna od tema razgovora Štajnmajera i Rena u četvrtak u Berlinu.