Linkovi

I posle Karterovih razgovora SAD ne vide promene u stavu Hamasa


Američki Državni sekretarijat kaže da nije uočio nikakvu promenu u politici ekstremističke palestinske grupe Hamas, posle razgovora bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera sa njenim liderima. Bušova administracija bila je protiv toga da se Karter sastaje sa Hamasom.

Funkcioneri Bušove administracije bili su nezadovoljni Karterovim planovima da se sastane sa Hamasom, tvrdeći da će to potkopati politički bojkot čiji cilj je da se ta organizacija, koju Sjedinjene Države smatraju terorističkom, primora da prihvati međunarodne uslove za održavanje bliskoistočnih mirovnih razgovora. Pošto se u međuvremenu Karter sastao sa ličnostima iz Hamasa, Stejt department sada umanjuje značaj njegove izjave da je Hamas pod određenim uslovima spreman da prihvati Izrael kao suseda.

Džimi Karter kaže da su mu lider Hamasa Halid Mašal i drugi visoki funkcioneri, sa kojima se sastao u Damasku, rekli da su spremni da prihvate mirovni sporazum koji bi pregovorima postigao umereni palestinski lider Mahmud Abas, pod uslovom da ga Palestinci odobre na referendumu. (Pročitajte šta je rekao Karter) U razgovoru sa novinarima, zamenik portparola Stejt departmenta, Tom Kejsi, rekao je da su drugi funkcioneri Hamasa već dali kontradiktorne izjave da ta grupa zadržava pravo da odbaci rezultate referenduma. Kejsi je rekao da bi američki funkcioneri bili oduševljeni kada bi Hamas zaista prihvatio uslove takozvanog ”međunarodnog kvarteta za Bliski istok,“ iz 2006. godine, za uključivanje te grupe u mirovne razgovore, ali da on posle Karterovih razgovora nije primetio nikakve suštinske promene.

”Hamas ne priznaje Izraelu pravo na postojanje, nije se ogradio ili odustao od terorizma i nasilja, niti je rekao da bi poštovao bilo koje ranije sporazume sa izraelskom vladom. Sve su to bili uslovi kvarteta za otpočinjanje razgovora sa Hamasom. Posle Karterovih sastanaka video sam mnoge kontradiktorne izjave. Nama je prilično jasno da Hamas ne prihvata nikakav sporazum postignut pregovorima.“

Posle sastanka u Damasku sa sirijskim funkcionerima Karter je izjavio da će i Sirija i Hamas morati da budu uključeni u proces traganja za mirom. Kejsi je rekao da je Sirija, sa kojom Sjedinjene Države imaju diplomatske odnose, bila pozvana i da je prisustvovala konferenciji o Bliskom istoku, koju je prošle godine upriličio predsednik Buš, u Anapolisu. On je dodao da vlada u Damasku ima dugu istorijut pozitivnih izjava, ali da te izjave o dobrim namerama potkopavaju njene akcije, uključujući mešanje u unutrašnje stvari Libana.

Glavni funkcioner Državnog sekretarijata za politiku prema Bliskom istoku, Dejvid Velč, pokušao je da nagovori Kartera da se ne sastaje sa Hamasom. Uprkos tome, rekao je portparol Kejsi, ako gospodin Karter želi da brifuje pomoćnika državnog sekretara Dejvida Velča i druge funkcionere o svojim razgovorima, oni će ga rado saslušati.

Bivši demokratski predsednik Džimi Karter, bio je u Beloj kući od 1977. do 1981. godine. Sada se angažuje u rešavanju međunarodnih sukoba, preko svoje organizacije Karterov centar, sa sedištem u Atlanti. 2002. godine nagrađen je Nobelovom nagradom za mir.

XS
SM
MD
LG