Američki politički kandidati ulažu velike napore da dobiju podršku drugih političara, interesnih grupa i drugih organizacija, koja bi mogla da im ojača kampanju. U ovom segmentu serije «Kako Amerika bira», novinar Glasa Amerike Džefri Jang bavi se izjavama podrške i njihovim značajem - kako za kandidate, tako i za glasače.
Zime u Klivlendu, u Ohaju, su prilično sumorne. Ipak, ova žena pešači od rata do vrata, promovišući predsedničkog kandidata kojeg je podržao njen sindikat. Njegova pobeda je za nju važnija od hladnoće.
Profesor političkih nauka Majkl Mekdonald sa Džordž Mejson univerziteta, u Virdžiniji, kaže da izjave podrške pomažu glasačima da se opredele za kandidate.
«Ukoliko glasači nemaju dovoljno informacija, izjave podrške mogu da im koriste podršku da se bolje upoznaju sa stavovima kandidata».
Pored toga, izjave podrške mogu da predstavljaju odraz uticaja i druge kvalitete. Na primer, demokratski predsednički pretendent, senatorka Hilari Klinton je, u clju prevazilaženja predrasuda protiv toga da žena, u svojstvu predsednika, vrši i dužnost vrhovnog vojnog komandanta, prikupila izjave podrške od najmanje 30 penzionisanih admirala i generala. Kandidati takodje traže podršku od javnih ličnosti u nadi da će to privući pažnju medija i, možda, više pristalica. Medijska mega-zvezda Opra Vinfri je u Ajovi, uoči partijskih skupova u toj državi, podržala predsedničkog pretendenta Demokratske partije Baraka Obamu.
«Tokom godina, glasala sam za isto toliko republikanaca koliko sam glasala za demokrate. Tako da to za mene nije pitanje dvostranačja. To je za mene veoma lično. Ovde sam zbog svog ličnog ubedjenja o Baraku Obami i onoga što znam da on može da uradi za Ameriku».
«Želite li Opru za potpredsednika?» upitao je u šali Obama.
Izjave podrške mogu da budu od velike vrednosti kada je u pitanju prikupljanje novca za kampanju, kako objašnjava Ben Ginzberg, sa univerziteta Džons Hopkins.
«Oni ljudi koji investiraju u kampanju prate izjave podrške zato što žele da budu sigurni da ne ulažu u gubitničku kampanju».
Kandidati često traže podršku od rivala koje su pobedili na primarnim izborima i partijskim skupovima. To znači veću podršku unutar partije i, eventualno, više glasača. Na primer, republikanski pretendent Mit Romni je postupio u skladu sa tom praksom nakon što se povukao iz trke.
«Imam čast da dam svoju punu podršku kandidaturi senatora Džona Mekejna za predsednika Sjedinjenih Država. Ja zvanično dajem podršku njegovoj kandidaturi».
Kandidati takodje traže podršku od interesnih grupa i radničkih sindikata, zato što njihova podrška uključuje i pomoć koju njihovi članovi pružaju u kampanji. To je ono što je Granski sindikat radnika učinio za Baraka Obamu u Ohaju, kako objašnjava jedan od lidera tog sindikata Enton Fembi.
«Trenutno, u Klivlendu, imamo brojne članove koji volontiraju. Oni rade na telefonskom prikupljanju podrške – ne samo naših članova već i drugih».
Medjutim, mnogi politički posmatrači kažu da te izjave podrške ipak imaju mali ukupan uticaj na glasače i da su ličnost kandidata i njihovi stavovi o važnim pitanjima, odlučujući faktori u «načinu na koji Amerika bira».
