Linkovi

Zaštita naroda i bezbedno okruženje prvi koraci rehabilitacije neuspelih država


U nastavku serije o neuspelim državama, opterećenim konfliktima, korupcijom i siromaštvom, bavimo se medjunarodnim nastojanjima u cilju okončanja nasilja i uspostavljanja bezbednosti. Pobornici medjunarodnih intervencija smatraju da je bezbednost neophodna u cilju obnove slabih država, ali da takva nastojanja često daju mešovite rezultate, dok cena žrtava koje podnose prijateljske zemlje često stavlja na probu njihovu rešenost da pruže pomoć.

Policijski kadeti na Kosovu obučavaju se da bi zamenili mirovne vojnike NATO-a. Gani Beriša iz Kosovske policijske službe kaže da je njihova obuka znak evropske podrške kosovskoj policiji.

“Izgleda da Evropa i Evropljani počinju da sprovode svoja obećanja. Obećali su da će nam pomoć - to je počelo i nadamo se da će se tako i nastaviti,” kaže Beriša.

NATO je intervenisao na Kosovu 1999. da bi zaustavio ugnjetavanje albanske većine od strane srpske vlade. Kosovo je ranije ove godine proglasilo nezavisnost posle čega je došlo i do protesta propraćenih nasiljem, dok raste zabrinutost da bi, ovog puta, kosovski Srbi mogli da budu mete odmazde. I, dok su snage NATO-a razmeštene na Kosovu, UN imaju oko 140 hiljada mirovnih vojnika u 20 zemalja širom sveta. Džejn Hol Lut, pomoćnica, generalnog sekretara UN za mirovne operacije, kaže da cena mirovnih misija konstantno raste.

“Počela sam da se bavim mirovnim operacijama 2003. Naš budžet te godine iznosio je 1,8 milijardi dolara. Ove godine on iznosi 7 i po milijardi dolara.”

Kritičari medjunarodnih intervencija ukazuju na dužinu i troškove mirovnih misija, ali Lut kaže da većina njih uspeva da spreči dalje konflikte i raspad država. Situacija u Iraku je složenija. Američka intervencija oslabila je Irak kao nezavisnu državu. Zemlja je i dalje razdirana - pet godina nakon invazije. Ipak, predsednik Buš insistira da je Irak na putu oporavka i da će na kraju prerasti u uspešnu demokratiju. Kristofer Prebl, direktor odeljenja za spoljnu politiku u vašingtonskom institutu “Kejto”, smatra da bi američko iskustvo u Iraku trebalo da posluži kao upozorenje.

“Lekcija koju bi trebalo da ponesemo iz Iraka je da su takve misije ispunjene opasnostima iz niza razloga. U većini slučajeva, bolje je izbegavati vojni konflikt ukoliko nije apsolutno neophodan, a to je retko slučaj,” ukazuje Prebl.

Demokratski kongresmen Adam Smit, član Odbora za oružane snage Predstavničkog doma, smatra da je kritična pouka Iraka - potreba da se formiraju istinske alijanse koje će podeliti irizik i troškove intervencije.

“Daleko smo uspešniji kada saradjujemo sa ostatkom sveta, bez obzira da li je u pitanju Evropa - na Balkanu, ili Australija - u Istočnom Timoru. Želeo bih da u budućnosti budemo u stanju i da saradjujemo sa zemljama poput Kine, Indije i Brazila, a jednog dana, možda i sa Rusijom, ako budemo uspeli da poboljšamo naše odnose - dakle sa velikim zemljama koje imaju značajan ulog u medjunarodnoj stabilnosti.”

Liberija je do nedavno takodje bila neuspešna država, zahvaćena gradjanskim ratom. Danas, navodi kongresmen Smit, ta zemlja se postepeno oporavlja, posle intervencije snaga Afričke unije. Američke snage pružaju podršku misiji u Liberiji, obučavajući njenu novu armiju. Potpukovnik Kris Vajat koordiniše taj program američke armije.

“Jedna stvar koju stalno ističem je da je njihov zadatak da zaštite narod. To je razlog postojanja svake armije - zaštititi gradjanska prava i sobode gradjana,” ukazuje Vajat.

Vajat dodaje da su zaštita naroda i garantovanje bezbednog okruženja, prvi koraci ka rehabilitovamnju neuspelih država.

XS
SM
MD
LG