Linkovi

U Vašingtonu otvoren muzejski kompleks posvećen novinarstvu


U Vašingtonu je u petak 11. aprila otvaren veliki muzejski kompleks posvećen profesionalnom novinarstvu. Njuzeum je sagrađen privatnim sredstvima i koštao je 450 miliona dolara. Nalazi se na centralnoj lokaciji – otprilike na polovini puta od američkog Kapitola do Bele kuće – i ta mala udaljenost od centra američke političke moći je jasan pokazatelj da sloboda izražavanja za Amerikance ima suštinsku vrednost.

Prvi amandman Ustava Sjedinjenih Država definiše pet temeljnih sloboda u paragrafu koji sadrži 45 reči, koji je sada ugraviran na fasadu najnovijeg vašingtonskog muzeja.

«Prvi amandman je zaista temelj svih američkih sloboda. On garantuje versku slobodu, garantuje slobodu govora, slobodu okupljanja i garantuje slobodu protestovanja. Građani mogu da protestuju protiv zakona ili stvari koje im se ne dopadaju u našoj zemlji», kaže Piter Pričard, predsednik Njuzeuma.

«To su uistinu osnovne slobode na kojima se Amerika zasniva i osnovne slobode koje su važne u celom svetu.»

Njuzeum ima površinu od 75 hiljada kvadratnih metara izložbenog i administrativnog prostora, podeljenog na 14 galerija na sedam etaža. Pričard kaže da je Njuzeum posvećen profesionalnom novinarstvu i zasnovan na poštovanju Prvog amandmana, izgrađen da bi informisao i zabavio, ali i nadahnuo.

"Želimo da nadahnemo ljude vrednostima slobode. Većina Amerikanaca ne može da navede pet sloboda iz Prvog amandmana», kaže Pričard. «Zbog toga želimo da ljudi shvate te slobode i njihovu važnost i takođe bismo hteli da vide malo istorije u njenim prvim skicama

Njuzeum prati istoriju vesti: od najranijih natpisa na glinenim pločama do pronalaska štamparske mašine pre gotovo šest stoleća, sve do današnje digitalne tehnologije. Sve izložbe reflektuju težnju svih novinara – da obezbede pouzdanu informaciju na ubedljiv i zabavan način i stvore kontekst za razumevanje važnosti te informacije. Ralf Eplbaum je autor dizajna izložbi u Njuzeumu.

«Ovo je glasan muzej – muzej u kojem ljudi razgovaraju. Jer oni u stvari prolaze kroz slike svog života», kaže Eplbaum.

«Mi smo neka vrsta prikrivenog istorijskog muzeja. Vest je u suštini osnovni element istorije.»

Serija istorijskih tokova ilustruje prekretnice u razvoju radija, televizije, fotografije i interneta. Pored istorijskih činjenica, desetine interaktivnih ekrana omogućuju posetiocima da se užive u ulogu televizijskog izveštača Ili pak urednika vesti...

«Imamo situacije u kojima se ljudima postavljaju pitanja: ‘Da li je u redu kritikovati vladu u vreme rata?’ Tu oni mogu da kažu svoje mišljenje i napišu ga i vide šta i drugi o tome misle. U tom smislu je to stalna rasprava o građanskoj odgovornosti», kaže Pričard.

Eplbaum dodaje da se na taj način otkriva koliko zajedničkog imamo sa ljudima koji vole demokratiju i slobodu u svetu.

U Galeriji svetskih vesti, posetioci mogu da porede stanje slobode štampe u više od 190 zemalja i vide opasnosti sa kojima se novinari svakodnevno suočavaju u traganju za istinom. Spomenik novinarima, sa ugraviranim imenima i likovima više od 1800 novinara koji su poginuli na zadatku, podseća sve posetioce da sloboda štampe može imati veoma visoku cenu.

XS
SM
MD
LG