Lider pokreta za građanska prava američkih crnaca, Martin Luter King Džunior, ubijen je na današnji dan pre četrdeset godina – 1968, u Memfisu u Tenesiju. Njegova smrt je pokrenula talas rasnih nemira širom Sjedinjenih Država. Ipak, i danas se postavljaju neka pitanja u vezi sa zvaničnom istragom, koja je za atentat okrivila jednu osobu.
Pre 40 godina, Martin Luter Kng Džunior je doputovao u Memfis u Tenesiju, da bi učestvovao u kampanji zdravstvenih radnika koji su protestovali zbog malih nadnica i loših uslova rada. On je u svojoj 39. godini već bio glavni borac za građanska prava u zemlji, poznat po nenasilnim marševima i demonstracijama. Ovo je grad u kojem je bio ubijen. Borac za građanska prava i profesor istorije Majkl Honi, pisac knjige o poslednjim danima Kinga u Memfisu, kaže da je lider pokušavao da formira do tada nepostojeću koaliciju rada i građanskih prava.
«Pozvao je na opšti štrajk radnika, posluge, nastavnika, đaka, u Memfisu. To bi bio neverovatan vrhunac pokreta za građanska prava. Ništa slično se nije dogodilo ni u jednom gradu. A to bi bio i neverovatno važan događaj u pokretu rada», kaže profesor Honi.
Veče uoči ubistva, King je održao poslednju propoved u kojoj kao da je naslućivao svoju sudbinu.
«Voleo bih dugo da živim kao i svi. Dugovečnost ima svoju važnost. Ali o tome sada ne razmišljam i samo želim da izvršavam Božju volju. A on mi je dopustio da odem na planinu i pogledam sa visine i vidim obećanu zemlju.»
Aprila 4, 1968, King je stajao na terasi Motela «Loren». Pogođen je u vrat i umro u bolnici posle kratkog vremena. Te noći su izbili neredi u nekoliko velikih američkih gradova. Aprila 9, više od pedeset hiljada ljudi je prisustovalo Kingovoj sahrani u Atlanti. Policija u Memfisu je kasnije identifikovala ubicu. Džems Erl Rej je posle nekoliko nedelja uhapšen u Londonu, sa falsifikovanim pasošem. Iako je tada priznao krivicu i bio osuđen, godinama posle toga je povukao priznanje. Tvrdio je da je bio mali igrač šire zavere. Obimna istraga američkog Sekretarijata za pravosuđe je zaključila da je Rej delovao sam.
Kingova porodica je odbacila taj zaključak. Istoričar Majkl Honi kaže da i 40 godina posle ubistva, lebde određena pitanja, naročito u Memfisu.
«Rekao bih da je za crnačku zajednicu problem to što ubistvo nikada nije rešeno na zadovoljavajući način i što je rasprostranjeno uverenje da to nije bio samo jedan čovek i da su možda bili upetljani i ljudi iz nekih državnih službi – ili čak lokalna policija», kaže profesor istorije.
Rasni neredi koji su se proširili na više od stotinu američkih gradova trajali su danima, a delovi gradova naseljeni Afroamerikancima su bili u plamenu. Širom zemlje je uveden policijski čas. Vlada je mobilisala pedesetak hiljada vojnika, da pomognu u suzbijanju nasilja. Otprilike dvadeset i jedna hiljada ljudi je uhapšena. Gotovo 50 ljudi je poginulo. Oko 2600 ranjeno. Počinjena je milionska šteta. Prestonica je bila poprište možda najvećih nereda. Bivši gradonačelnik Vašingtona, Sterling Taker, dobro se seća nasilja i razaranja. Istovremeno strepi da bi istorija mogla da se ponovi, ako vlada ne učini više u pogledu poboljšanja ekonomskog položaja crnaca i rasnih odnosa.
«Vlada u tom pogledu ne sme da bude naivna. Ona ne sme da okrene glavu na drugu stranu. Mora da postane deo toga ili ćemo opet imati istu vrstu ljudi na ulicama i iste stvari koje smo već doživeli. Samo šta sada mislim da bi bilo mnogo gore», kaže Taker.
Lideri pokreta za građanska prava kažu da 40 godina posle Kingove smrti, mnogi Afroamerikanci i dalje tragaju za njegovim snom o jednakosti i mogućnosti, naročito u gradskim zajednicama na koje je i King skretao pažnju tokom svojih poslednjih dana.
