Vašington Post objavio je nedavno da su Sjedinjene Države pojačale vazdušne napade na borce Al Kaide skrivene u pakistanskim nepristupačnim plemenskim oblastima. U članku se navodi da je američka administracija zabrinuta u vezi sa predanošću pakistanske vlade zajedničkoj saradnji u borbi protiv terorizma. Pomenuti članak pokrenuo je pitanje budućih odnosa Vašingtona i Islamabada:
U izveštaju se citiraju izjave neimenovanih američkih zvaničnika da su Sjedinjene Države pojačale tempo vazdušnih napada bespilotnim letjelicima, zbog zabrinutosti da bi nova pakistanska vlada mogla da smanji broj anti-terorističkih operacija. Predstavnik Sekretarijata za odbranu, Brajan Vitman međutim nije potvrdio niti demantovao pomenuti izveštaj:
«Operacije se izvode u bliskoj saradnji sa Pakistanom, koji shvata da se borimo protiv zajedničkog neprijatelja, terorista. Nemam nikakve dalje informacije o pomenutim operacijama.»
Navodni vazdušni napadi već su izazvali kontroverzu u Pakistanu, gdje se smatra da Sjedinjene Države na taj način krše suverenitet zemlje. Novi premijer Jusuf Raza Gilani i njegov koalicioni partner bivši premijer Navaz Šarif nagovijestili su da žele manje vojni, a više diplomatski pristup obračunu sa islamskim ekstremistima, posebno pakistanskim Talibanima. Oni su takodje najavili da će pitanje saradnje sa Amerikom biti razmatrano u parlamentu. Neki analitičari međutim postavljaju pitanje zašto bi Sjedinjene Države pojačale napade i zašto je ta priča procurela u javnost. Kristin Feir, analitičar za Južnu Aziju iz korporacije Rend, kaže da je riječ o pogrešnom potezu ukoliko je motiv bio da se izvrši pritisak na pakistansku vladu. Ona kaže da je nakon izbora nove vlade uticaj Mušarafa postao neznatan i da je odluka o saradnji sada na načelniku generalštaba Generalu Ašfaku Kajaniju:
«Ovo nema nikakve logike. Svi znaju da Kajani donosi odluku o saradnji. Svi sa kojima sam razgovarala veruju da je on spreman da saradjuje i zašto biste onda pojačavali napade kojima se vrši pritisak na njega. Zbilja ne razumem logiku tog pristupa.»
Teresita Šafer, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za Južnu Aziju kaže da nagovještaji će doći do promene politike u Islamabadu izazivaju nelagodnost u Vašingtonu.
«Ne bih isključila mogućnost da drugačiji pristup bude efikasniji od stare politike. Ovaj period unosi veliku nervozu medju američke političare. Medjutim, pošto nisu voljni da eksperimentišu u tom regionu, oni nisu spremni na bilo kakav pristup, koji eliminiše vojni element iz te politike.»
U izveštaju Vašington Posta se takodje navodi da postoji, kako je rečeno, «prećutni sporazum » izmedju predsednika Perveza Mušrafa i načelnika generaštaba Kajanija da se dopuste američki napadi na strane borce, ali ne i na pakistanske Talibane. Kristina Fer kaže da pravljenje razlike izmedju Talibana i Al Kaide možda nije prijemčivo američkim političarima, ali je prihvatljivo u političkom smislu novoj vladi Pakistana.
«Oni kažu da moramo da pravimo razliku izmedju stranaca i Pakistanaca. Stranci moraju da budu ubijani i eliminisani, dok je za Pakistance potrebno političko rešenje. To je verovatno opravdano, jer Pakistanci jednostavno ne mogu da ubijaju svoje ljude. Naravno, rešenje koje je rezultat pregovora je uvek na neki način problematično jer podrazumeva određene ustupke , a ja ne znam kakva vrsta ustupaka će biti potrebna da se suzbije pokret kao što je pakistanski Taliban.»
Predsednik Mušaraf je u svojstvu i predsednika i glavnokomandujućeg vojnih snaga nastojao da postigne mirovne sporazume sa pro-talibanskim liderima, koji su nakon određenog vremena propadali.