Linkovi

Kubanski umetnici imaju svoju Galeriju «Rene» u Kale Oćo na Floridi


Kubanski umetnici imaju svoju ispostavu u Majamiju, uprkos protivljenju nekih kubanskih Amerikanaca, koji veruju da je komunistička zemlja na nekim od tih umetničkih dela prikazana u pozitivnom svetlu. Mali broj sve življih galerija koje predstavljaju umetnost sa ostrva, otvoren je u Litl Havani – delu grada koji je središte antikastrovskih osećanja. Vlasnica jedne od tih galerija kaže da bez obzira na kritike, odlazi u Kubu da naavi slike, fotografije i skulpture koje izlaže u svojoj galeriji.

Elena Frejeri je vlasnica Galerije «Rene» u Kale Oćo, odnosno Osmoj ulici u srcu Litl Havane u Majamiju. Galerija je otvorena prošlog juna, kao jedan od svega nekoliko izložbenih prostora u Majamiju, u kojima se izlažu umetnička dela sa ostrva. Frejeri je oduševljena umetnošću koja se stvara u Kubi. Kaže da vlasnici galerija i trgovci umetničkim delima često mogu da postignu dobre cene za kubansku umetnost, što je čini solidnom investicijom. Galeristkinja takođe objašnjava da umetnici sa ostrva žarko žele da im radovi budu predstavljeni u Sjedinjenim Državama, jer im to povećava ugled.

«Tu je Njujork, i tu je Los Anđeles i tu je Čikago – i onog trenutka kada vam se tu pojavi ime, ušli ste u potpuno drugačiju ligu», kaže ona.

Elena Frejeri, koja je poreklom Kubanka, ima dozvolu američkog Sekretarijata za finansije da ide u Kubu da kupi umetnička dela - koja su izuzeta iz dugogodišnjeg ekonomskog embarga.
Lično je donela iz Kube šest slika u ulju autora Franka Nunjeza, Luisa Salde i Arijela.
U Galeriji «Rene» izlažu i Kubanci iz Majamija – među kojima je i Hoze Hama, koji je došao u Floridu pre šest godina. On kaže da kubanski umetnici veoma žude da izlažu radove u inostranstvu.

«Umetnici nisu tip lokalnih stvorenja. Oni su univerzalna bića. Za umetnika je izuzetno važno da mu rad bude univerzalan i da može da se vidi ne samo u Sjedinjenim Državama, nego i u Evropi i Japanu. A ako bi se neka galerija otvorila na drugoj planeti, i to bi bilo isto toliko važno», kaže Hoze Hama, čiji radovi često mogu da se vide na zidovima Galerije «Rene».

Međutim, pojedinim kubanskim Amerikancima se ne dopadaju bliske veze koje galerije poput ove imaju sa komunističkom zemljom. Smatraju da tamo ne bi trebalo da se pravi bilo kakav posao, pa makar i u ime umetnosti. Luis Martinez, kubanski Amerikanac i profesor na Univerzitetu centralne Floride, kaže da razumevanje iskustva ljudi koji su došli iz Kube u Sjedinjene Države pomaže da se objasni zbog čega se mnogi protive bilo kakvom poslovanju sa ostrvom.

«Prvo vas otpuste s posla, komitet za odbranu revolucije vas sistematski maltretira, ponižavaju vas prilikom odlaska, a morate sve da ostavite. Rekao bih da je važno da se razume kolika je to trauma», kaže Martinez.

Elena Frejeri veruje da pre samo pet godina njena galerija ne bi preživela u Litl Havani, ali da joj to što izbeglice u Majamiju umekšavaju stav prema Kubi omogućava da vodi posao bez straha od posledica.

«Svi smo ljudska bića i svi volimo lepotu i trebalo bi da imamo mogućnost da skupljamo umetnička dela bez obzira na poreklo. To je i način da se razumeju različite zemlje i rekla bih da je ovo važno i u tom smislu», kaže Elena Frejeri.

Elena planira da uskoro ponovo ode u Kubu – da nabavi još slika za svoju galeriju.

XS
SM
MD
LG