Za komentar povodom nedavne odluke predsednika Buša o snabdevanju Kosova oružjem kolega Branko Mikašinović zamolio je komentatora i voditelja televizijske emisije «Hronika Bele kuće», Luelina Kinga.
King: Pošto je priznao nezavisnost Kosova, Vašington smatra da sada mora da brani taj akt i svoje gledište, a prva mera u tom kontekstu je slanje oružja. To bi, na nesreću, moglo da uzrokuje trku u naoružanju i regionalnu nestabilnost. Izgleda da ne postoji spoznaja da su dostupnost i širenje lakog oružja glavni elemenat u destabilizaciji društava i država. To je slučaj posebno u multietničkim i multireligijskim državama gde postoje drevne kulture, ali i neprijateljstva, što Amerika ne može da shvati pošto je ona jedno veoma uspešno multietničko društvo.
Glas Amerike: Nezavisnost Kosova je politički destabilizovala Srbiju, koja je zakazala parlamentarne izbore 11. maja. Kako se u Vašingtonu gleda na mogući ishod tih izbora?
King: Sa američke tačke gledišta, mislim da se evropski problemi ponovo sagledavaju iz perspektive hladnog rata, kada Rusija nije bila naš prijatelj, a kako je Srbija, kao se to ovde shvata, tradicionalni saveznik Moskve, to znači da je i ona u suprotnom taboru. Mislim da je to suviše uprošćeno shvatanje. Američka podrška nezavisnosti Kosova se delimično može objasniti i iz tog ugla, a takodje kao ubiranje pozitivnog poena u islamskom svetu. Drugim rečima, kao zemlja koja se zalaže za demokratiju i mir, Amerika se često nalazi u srcu žarišnih problema i intervencija, a zatim se čudi kako se tu našla. Amerika deluje iz dva principijelna stava - humanitarnog, kao što je slučaj u Somaliji i Darfuru, ili političkog, što je daleko komplikovanije, posebno u slučajevima kao što je Kosovo.
Glas Amerike: Kakva bi mogla da bude dalja uloga Rusije na Balkanu, posebno u vezi sa Srbijom i Kosovom?
King: Mislim da nezavisnost jednog dela suverene države, kao što je Srbija, nije trebalo tako brzo prihvatiti, posebno u svetlu protivljenja Rusije. Rusija je sada uticajna i ekonomski jaka zemlja, uglavnom zahvaljuući velikim rezervama prirodnog gasa od čega Evropa zavisi. Postaviti se antagonistički prema Rusiji ne pomaže jer bi američki prijatleji u Evropi tokom vremena upravo zbog te energetske zavisnosti mogli da se preorijentišu prema Rusiji, što bi moglo da stvori suparnički, pa i neprijateljski odnos izmedju Rusije i SAD, a Evropa bi se našla u sredini. Neki analitičari takodje ne vide razlog stacioniranja američkog antiraketnog sistema u Poljskoj, ili nezavisnosti Kosova, što distanicra i ljuti Rusiju. Drugim rečima, zašto ne napraviti od Rusije saveznika, sa kojim se može sarađivati, u svetlu mogućih daljih problema na Bliskom istoku, centralnoj Aziji, pa i Kini. Izmedju ostalog, postavlja se i pitanje kako bi se Vašington osećao da Rusija stacionira antiraketni sistem u recimo Meksiku ili Kanadi. Svakako, ne prijatno. Verujem da se uspešnija budućnost Evrope i SAD u tom delu sveta može graditi samo na konstruktivnim odnosima i saradnji sa Rusijom.