Ruski birači izabrali su Dmitrija Medvedeva za novog predsednika, da nasledi Vladimira Putina, koji je bio na čelu države osam godina. Medvedev će zvanično preuzeti dužnost u maju. U rubrici Fokus Glasa Amerike, Andre De Nešnera bavi se odnosima izmedju Sjedinjenih Država i Rusije dok se novi lider priprema da preuzme položaj.
Mnogi analitičari se slažu da su odnosi Vašingtona i Moskve loši. Robet Lengvold stručnjak za Rusiju na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku ovako ih opisuje:
«Oni su trenutno najgori od raspada Sovjetskog Saveza 1991. Ovo je period potpunog nepoverenja. Upravo sam se vratio iz Moskve, gde sam od više informisanih i upućenih Rusa čuo da je nivo nepoverenja u Sjedinjene Države viši nego što je ikada bio, čak i u doba sovjetskog perioda – rivalstvo, ako ne i gore, od stava u ranim osamdesetim, posle potpunog raspada američko-sovjetskih odnosa».
Stručnjaci kažu da je glavni razlog zahlađenja odnosa izmedju Vašingtona i Moskve to što je odlazeći ruski predsednik Vladimir Putin reafirmisao poziciju njegove zemlje kao glavnog činioca na madjunarodnoj sceni. Stručnajci takođe navode da je mnogo nasrtljivija uloga Moskve na svetskoj pozornici bila potpomognuta oštrom retorikom ruskih zvaničnika, uključujući i Putina. Na primer, u februaru prošle godine, na jednoj međunarodnoj konferenciji u Minhenu, Ruski lider je oštro kritikovao američku spoljnu politiku, optužujući Sjedinjene Države da se trude da sebe postave kao dominantnu svetsku silu. Bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost, general Brent Skoukroft, kaže da nije iznenadjen teškim rečima.
«Za mene je to donekle tipično ruski. Trebalo bi zaista da se vratimo u vreme kraja hladnog rata. Mislim da smo pomislili da je to bio veoma lak završetak i tako dalje. Ali mislim da smo na neki način prevideli ono što bi moglo da bude veliko osećanje poniženja u ruskoj duši i njihov pad, od jedne od dve supersile na nivo zemlje na koju niko ne obraća pažnju osim ako im nešto treba. Smatram da je to veoma dubok ožiljak za Ruse na psihološkom planu».
Najveće neslaganje izmedju Sjedinjenih Država i Rusije je plan Vašingtona da postavi odbrambeni raketni sistem u Istočnoj Evropi. Američki zvaničnici kažu da je takva vrsta odbrane potrebna protiv potencijalnih pretnji od zemalja kao što je Iran i da nije usmeren protiv Rusije. Ali, Moskva to vidi kao direktnu pretnju i još jedan primer širenja NATO-a na istok.
Drugo pitanje razmimoilaženja dve strane je Kosovo. Sjedinjene Države su među prvima priznale nezavisnost bivše srpske provincije, čemu se Rusija i dalje oštro protivi, ističući da je time prekršeno međunarodno pravo. Sjedinjene Države i Rusija se takođe ne slažu oko toga da li treba uvesti jače sankcije Iranu zbog njegovog kontroverznog nukleranog programa. Vašington zahteva stroge mere, Moskva ne. Majkl Mekfol, stručnjak za Rusiju na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji kaže da je predsednik Putin tokom svoje osmogodišnje vladavine promenio način na koji međunarodna zajednica posmatra Rusiju.
«Tokom 20 godina, počevši od Mihaila Gorbačova, preovlađujuće ciljevi onih u Kremlju bila je integracija sa Zapadom. Gorbačov je to započeo, Jeljcin ubrzao. Ideja je bila da se Rusija ponovo pridruži Evropi i zapadu po svim pravilima: razvoj demokratije i tržišta, pridruživanje zapadnim institucijama i tako dalje. Taj projekat je sada gotov. To više nije preovlađujuća strategija za predsednika Putina i one koji ga okružuju».
Maršal Goldman, stručnjak za Rusiju na Univerzitetu Harvard, slaže se sa tom konstatacijom.
«Ruski narod je generalno malo više ponosan i počeće da bude agresivniji. I sada kada je Rusija finansijski u dobrom stanju, oni će da budu još nasrtljiviji, uključujući sebe u one oblasti iz kojih su bili isključeni. I to bi moglo da bude u koliziji sa američkim i evropskim interesima».
Većina analitičara ne očekuje bitne promene u skoroj budućnosti u američko-ruskim odnosima, čak i posle izbora Dmitrija Medvedeva za novog ruskog predsednika. Štićenik odlazećeg predsednika Vladimira Putina, Medvedev je izjavio da će nastaviti Putinovu spoljnu politiku. A Putin će i dalje biti u poziciji da utiče na stvari s obzirom je Medvedev obećao da će ga imenovati za predsednika vlade. Stručnjaci naglašavaju da ako i treba očekivati bilo kakve promene u odnosima Vašingtona i Moskve, to će morati da sačeka novembar, kada Amerikanci budu izabrali novog predsednika.