Linkovi

Prenger: Zavisnost Srbije od Rusije može da stvori nestabilnost u regionu


Neki ljudi u Pentagonu su zabrinuti povodom nezavisnosti Kosova, koja nije univerzalno prihvaćena, i povodom načina na koji će se budući politički razvoj u Srbiji odraziti na odnose Beograda sa NATO-m, izjavio je u razgovoru za naš program bivši podsekretar odbrane u administraciji predsednika Ričarda Niksona i stručnjak za Balkan, Robert Prenger. Kolega Branko Mikšinović prvo je upitao gospodina Prengera šta očekuje od izbora u Srbiji.

Prenger: Ishod izbora u Srbiji bi mogao da bude trostruk. Prvi je da bi birači mogli da se definitivno izjasne u prilog ulaska Srbije u EU, odnosno da bi u parlamentu postojala jasna većina koja bi obezbedila da vlada funkcioniše neometano. Drugi ishod je da bi jasna većina birača mogla da se izjasni za distanciranje od Evropske unije i približavanje Rusiji i njenoj politici prema Srbiji. Treći ishod bi bio da ne bude jasne većine, a ja pretpostavljam da je to najverovatnije, što ne bi bilo najbolje ni za Srbiju, ni za medjunarodnu zajednicu. Medjutim, ukoliko bi proruska struja preovladala svakako bi došlo do preispitivanja politike Zapada prema Srbiji.

Glas Amerike: Kako će se prema vašoj proceni razvijati odnosi Srbije sa EU i SAD, kao i sa NATO-m, nakon izbora?

Prenger: Lično mislim da će politika Vašingtona prema Srbiji nakon majskih pralmentarnih izbora ostati nepromenjena, odnosno ista kao i do sada. Nakon priznanja nezavisnosti Kosova, Vašington je izrazio želju da održi što bolje odnose sa Beogradom, uz isticanje da će na Kosovu ostati snage NATO-a i da će biti zaštićena prava manjina, posebno srpske. Drugim rečima, unapredjenje ili pogoršanje odnosa Vašingtona i Beograda, biće izbor Srbije, kako je to slikovito rečeno u jučerašnjem uvodniku “Njujork Tajmsa.” Što se tiče odnosa Srbije sa NATO-m, proširenje NATO-a je bazirano na dva principa - strateškim interesima i stabilizaciji Evrope, posebno Balkana. NATO želi da privuče Srbiju u zapadnu orbitu, umesto da se ona približi Rusiji. Drugim rečima, NATO će nastojati da zadrži što veći uticaj u Srbiji -prvenstevno preko Evropske unije, koja je u izvesnom smislu povezana sa NATO-m, što će ojačati zapadni uticaj na Balkanu. Medjutim, budući odnosi Srbije i NATO-a su pod znakom pitanja, posebno sada kada je Kosovo dobilo nezavisnost. Neki ljudi u Pentagonu su zabrinuti povodom nezavisnosti Kosova, koja nije univerzalno prihvaćena, i povodom načina na koji će se budući politički razvoj u Srbiji odraziti na odnose Beograda sa NATO-m.

Glas Amerike: Kako bi se podrška Rusije Srbiji, posebno u pogledu Kosova, mogla odraziti na dalje odnose izmedju SAD i Srbije i politiku Vašingtona na Balkanu?

Prenger: Sada se postavlja pitanje da li govorimo o nezavisnom Kosovu i nezavisnoj Srbiji ili nezavisnom Kosovu i zavisnoj Srbiji. Naime, pošto su SAD i vodeće evropske zemlje podržale nezavisnost Kosova, Rusija i neke druge velike zemlje usprotivile se takvom ishodu, Srbija sada duguje Rusiji zbog te podrške i to je dovodi u zavisan položaj prema Moskvi. Drugo, ruska kupovina srpske državne energetske kompanije, ukazuje ne samo na političku već i na intenzivnu ekonomsku angažovanost i zainteresovanost Rusije za taj deo Evrope. Treće, Kosovo je nezavisno, ali o tome nema pune saglasnosti medju evropskim, pa i drugim zemljama, dok se Srbija približava Rusiji, a Moskva sve više prilazi Beogradu jer se, razumljivo, protivi širenju NATO-a. To pomalo podseća na hladni rat, a zavisnost Srbije od Rusije bi mogla da stvori veću neizvesnost i nestabilnost u regionu.

XS
SM
MD
LG