Ministri spoljnih poslova su danas snažno podržali euro-atlantske perspektive balkanskog regiona, za koje smatraju da su jedini način da se trajno uspostave stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana- u tom su svetlu razgovorali i o dosadašnjam učinku novoprimljenih članica Partnerstva za mir- Srbije, Crne Gore i BiH. Iako nije bilo konkretnih zaključaka, već samo razmene mišljenja pred skoro okupljanje NATO lidera, uverenje je da bi počekom aprila u Bukureštu trebalo uspostaviti ono što su danas nazvali "intenzivni dijalog" sa novim članicama koji bi trebao da vodi njihovom bržem uključivanju u Akcioni plan pripreme za punopravno članstvo, čiji poslednji ciklus upravo završavaju Hrvatska, Albanija i Makedonija...
Danas NATO zvaničnici nisu hteli da kažu da li će, u slučaju uspostavljanja intenziviranog dijaloga, u taj novi način komunikacije sa vojnim savezom biti uključena i Srbija- još je uvek previše "ako". Generalni sekretar NATO, Jap de Hop Shefer:
"Možete li da zamislite generalnog sekretara NATO da, uprkos svim teškoćama, uprkos Kosovu, možete li da zmislite generalnog sekretara NATO ili, još bolje, NATO saveznike da kažu- nismo zainteresovani da imamo odnose sa Srbijom. Čak i kada imate teškoća, različita mišljenja, čak i kada, s vremena na vreme čujete ono što ja zovem "kontra-produktivna retorika", takav stav bi bio vrlo pogrešan. Ali, za tango je potrebno dvoje, mnogo toga je na vladi u Beogradu, da odluče da li žele odnose sa NATO i kakvi odnosi treba da budu. Ja sam u redovnom kontaktu sa srpskim zvaničnicima, i kažem vam, a to je i pozicija NATO saveznika, da kada razgovaramo o Zapadnom Balkanu, to u velikoj meri uključuje i Srbiju".
Kada je reč o Kosovu, nakon ministarskog sastanka je generalni sekretar NATO rekao da su ministri ohrabreni činjenicom da nakon proglašenja nezavisnosti nije bilo većih bezbednosnih izazova, što ne umanjuje ulogu KFOR-a:
"KFOR ima mandat u okviru rezolucije 1244, i KFOR je tamo da osigura bezbednost u svim delovima Kosova, ponavljam, u svim njegovim delovima, što čini u saradnji sa Kosovskim policijskim korpusom i UNMIK-om. Ministri su ohrabreni političkom zrelošću kakvu su pokazale vlasti u Prištini, narod na Kosovu, i poručuju da svi, unutar i izvan Kosova treba da nastave da pokazuju umerenost i da odole svim provokacijama na nasilje. Do sada nismo videli ni etničko nasilje, ni napade na kulturne i verske objekte, niti smo videli talase izbeglica i to je za nas umerenost na delu. Što se tiče NATO, KFOR je na terenu, a posao NATO nije da priznaje ili ne države, imamo mandat i njega ćemo se držati".
Što se tiče odgovora na pitanje ko će u Bukureštu dobiti pozivnicu za NATO članstvo, on se menjao kako su tokom dana pristizale informacije sa sastanka- medjutim, u svim varijatama, Hrvatska sa velikom sigurnošću može očekivati NATO pozivnicu, znatna je verovatnoća i za Albaniju, dok Makedonija, sa jednakom sigurnošću, kako sada stvari stoje, pozivnicu za NATO članstvo, neće dobiti. Razlog je nerešeni problem koji ima sa
Grčkom oko imena. NATO se u taj problem nije želio mešati- on je na UN procesu, rečeno je danas, uz prirodno priklanjanje vojnih saveznica svojoj članici- Dok god postoji problem Makedonije i Grčke, postojaće i grčki veto, i nemogućnost da se razmatra pristup Makedonije NATO savezu. Ipak danas su ministri pozvali dve strane da u nekoliko narednih sedmica, do samita, pokušaju razrešiti problem i tako otvoriti NATO vrata za Makedoniju.