Slobodna trgovina postala je ključno pitanje u predsedničkoj kampanji, posebno medju demokratskim kandidatima. Imajući u vidu gubitak mnogih radnih mesta u Ohaju, gde se danas održavaju primarni izbori, dvoje kandidata za predsedničku nominaciju demokratske stranke predložilo je da se povedu pregovori o reviziji Sporazuma o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi, poznatog kao NAFTA, u uverenju da bi taj stav mogao da ima ključnu ulogu u pridobijanju podrške neodlučnih birača.
Problemi industrijskih radnika u Ohaju našli su se u fokusu predsedničke kampanje proteklih nedelja. Ova država izgubila je, prema nekim procenama, čak 250 hiljada radnih mesta u industriji.
Dok su njihove pristalice vodile kampanju, dvoje preostalih kandidata za predsedničku nominaciju demokratske stranke, senatori Hilari Klinton i Barak Obama, fokusirali su se na pitanja trgovine u svojim nastupima. Oboje su nagovestili da bi uputili ultimatum američkim partnerima u NAFTI.
“Reći ćemo Kanadi i Meksiku da ćemo se povući iz sporazuma ukoliko ne izmenimo ključne odredbe u pogledu radne snage i ekoloških standarda,” poručila je senatorka Klinton.
“Mislim da bi trebalo da izvršimo pritisak pretnjom povlačenja iz sporazuma da bismo osigurali da novi radni i ekološki standardi budu primenjeni,” naglasio je senator Obama.
Proteklih dana američki i kanadski mediji izvestili su da je jedan član Obaminog štaba nastojao da razuveri kanadske zvaničnike da su poruke senatora Obame samo deo izborne retorike. U fabrici automobila u Toledu u Ohaju, senatorka Klnton je osudila to kao nastavak stare prakse.
“Mislim da to postavlja ozbiljna pitanja o tome šta se stvarno poručuje stanovnicima Ohaja,” rekla je ona.
Član Obaminog štaba izjavio je da su Kanadjani pogrešno protumačili njegovu izjavu. Bivši predsednik i suprug Hilari Klinton, Bil, zalagao se za NAFTU pre više od jedne decenije kako bi se olakšao trgovinski promet izmedju tri ključne zemlja na severnoameričkom kontinentu. Medjutim, radnici i sindikalni lideri u Ohaju tvrde da je NAFTA takodje omogućila korporacijama da izmeste radna mesta u Meksiko gde je radna snaga daleko jeftinija.
Erin Salivan Leli je volonter u izbornom štabu senatorke Klinton u delu Klivlenda nastanjenom pripadnicima srednje klase. Ona kaže da ljudi krive NAFTU za gubitak radnih mesta.
“Srednja klasa trpi zato što radna mesta nestaju. Ako nemate posao sigurno ćet misliti da je to zato što je on izmešten u inostranstvo,” kaže Leli.
Mada ekonomista Rob Skot radi za Institut za ekonomku politiku u Vašingtonu, koji finansiraju sindikati, on smatra da se gubitak radnih mesta u Ohaju ne može u celini pripisati NAFTI.
“NAFTA je odgovorna za gubitak nekih od tih radnih mesta,” kaže on i dodaje da je samo oko 25 odsto radnih mesta iz Ohaja izmešteno u Meksiko. Medjutim, Skot ukazuje da je većina ostalih izgubljenih radnih mesta izmeštena u zemlje koje koriste modele trgovinskih aranžmana slične NAFTI. Predsednik Buš je odbacio pritužbe demokratskih kandidata ističući da je NAFTA omogućila znatan prihod od izvoza prošle godine.
“Prihod od 380 milijardi dolara od izvezene robe znači da su mnogi farmeri i poslovne kompanije - i velike i male, imale dobit od otvorenih tržišta u našem susedstvu,” kažee predsednik Buš.
U ovom centru za obuku južno od Klivlenda, radnici uče nove proizvodne tehnike uz pomoć kompjutera, u čemu prema zagovornicima slobodne trgovine leži budućnost Sjedinjenih Država.
Met Genon koji ovde usavršava svoje znanje tvrdi da u mašinskoj industriji ima velikih mogućnosti za zapošljavanje.
“Možete da sedite kod kuće, sažaljevate sebe, i žalite se da nema posla – ali, u suštini posla ima - treba da ga potražite,” kaže on.
Radna mesta su dostupna u Ohaju, ali sa zaradom od 16 dolara na sat, što je samo polovina od zarade radnika automobilske indtstrije učlanjenih u sindikate. Ekonomista Rob Skot ukazuje da se američki radnici takmiče sa meksičkim radnicima koji su zadovoljni i zaradom od dolar - dva na sat i radnicima u Kini i drugim azijskim zemljama koji su plaćeni još manje.
“Radi se zapravo o konkurenciji nadnica koja se ogleda u ceni robe koja se uvozi u SAD, počevši od industrijskih proizvoda nadalje,” kaže on.
Suočeni sa teškoćama, radnici i njihovi lideri u Ohaju kažu da žele da sledeći predsednik SAD obezbedi da trgovinski sporazumi pomognu američkim radnicima bar isto onoliko koliko i radnicima u zemljama u razvoju.